Пише Горчин Стојановић: Златно доба умирања

Живимо, збиља, у Златном добу. Само што је посреди доба умирања. Смрт је нашла начин да своју вечиту присутност, своју извесност, наметне као свакодневну тему, као коначну истину. Увек је она ту, дакако, али има доба кад нам то ставља на знање агресивно попут рекламне кампање за кладионице. Само што су овде улози коначни, а квоте високе. И нема добитака. Златно доба, као идеја, као егзистенцијални концепт, постоји још од Хесиода. У Пословима и данима, при