Истраживање Ерсте банке: У пандемији грађани више штеде, просечно месечно 5.668 динара

Грађани Србије у пандемији више штеде, углавном из предострошности, а просечна месечни износ је 5.668 динара, показало је данас представљено истраживање Ерсте банке о штедним навикама.

За штедњу су грађани ове и прошле године, месечно одвајали око 450 динара више него претходне године, док је пре глобалне кризе то повећање износило око 200 динара годишње.

Штедњу новца важном сматра 70 процената анкетираних грађана, акције, хартије од вредности, обвезнице, фондови и даље су за велику већину непознаница, али су ставови том облику штедње позитивни, а поверење у банке порасло је за 14 процената у односу на прошлу годину, речено је на представљању истраживања Ерсте банке

Генерални директор агенције "ИМАС Интернатионал" која је спровела истраживање, Ансгар Лонер рекао је да већина грађана штеде јер им је потребна финансијска резерва за њих и породицу или за тежак период, док њих око од 20 одсто то чини да би имали новац за одмор или одређене куповине.

"Они који штеде су тај износ повећали током пандемијом, а разлози су већа неизвесност или више новца на располагању јер није било могуће трошити онолико колико смо то чинили раније", објаснио је Лонер.

Према његовим речима око 27 одсто испитаника је задовољно износом који су уштедели, а исти удео је незадовољан.

"Када се ради о финансијским питањима, институцијама се највише верује, много више него пружаоцима услуга плаћања путем интернета или онлајн продавница", рекао је Лонер.

Додао је да су онлајн банке по нивоу поверења далеко испод универзалних банака, што није изненађујуће за Србију јер овде грађани воле да иду директно у банке.

"Око 35 одсто људи сматра да нема довољно знања о финансијама и зато је ту важно поверење у банке, нарочито у балканским земљама где грађани сматрају да су банке те које треба да их едукују о финансијским средствима", казао је он.

Лонер је истакао да се у последњем истраживању повећао позитиван став о инвестирању, али раст иде полако што се може објаснити тиме да су људи опрезни када је новац у питању и желе да он буде сигуран.

Навео је да је око 43 одсто испитаника рекло да није негативно погођено кризом изазваном пандемијом, док је 18 одсто изјавило да су веома негативно погођени.

Директор Дирекције за управљање продајном мрежом у Ерсте Банци Милан Тодоровић навео је да та банка има 2,5 милијарди динара у динарској штедњи и више од 180 милиона евра у девизној штедњи грађана.

"Прошле године у првих осам месеци динарска штедња је износила 1,7 милијарди динара, а девизна 150 милиона евра. Динарска штедња је расла много брже, а у претходних девет година је повећана за шест пута", истакао је Тодоровић.

Према његовим речима током пандемије клијенти Ерсте банке су штедели готово 20 одсто више у односу на исти период раније, што не одступа од тренда у ЕУ.

"Грађани су одлагали своју потрошњу јер је ситуација са пандемијом и даље неизвесна и средства су стављали на штедњу по виђењу, при чему им је најважнија сигурност улога. Од укупног износа орочена штедња у Ерсте банци чини 25 одсто, док је остатак штедња по виђењу, а овакав тренд је био виђен и прошле године, док је 2019. године овај однос био знатно приближнији", рекао је Тодоровић.

Он је рекао и да је просечан износ ороченог депозита у Ерсте банци износи 22.000 евра, а у динарима око 630.000, као и да старији од 50 година и даље чине највећи удео штедиша, скоро 60 одсто.   //

(Бета, 28.10.2021)