Вакат за оханут

Све је заправо почело синоћ. У нека доба осјетих како се почињем смрзавати. Погледам на већ провјерену страну, прозор широм отворен. И не само један. Рекох а да затворимо ово. Не, нека мало изиђе дим и уђе мало зрака. Којег јебеног зрака, улазе само ове честице, које убијају брже од цигара, затварам, више сам за ово спорије. Пролуфтават ћу повремено. И тако. Око трице нариктах будилник на свакодневних осам и двадесет, кад почиње распоред бомбона и прикупљање