Док се у Србији неки и даље двоуме око примања прве дозе вакцине против вируса корона, на сајту Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут&qуот; осванула је препорука за четврту, бустер дозу.

Одлуку је донео Национални комитет за имунизацију, а она важи само за особе са урођеним или стеченим ослабљеним имунитетом.

„Код већине људи имунитет се стиче примањем две дозе вакцине - што се назива примарном вакцинацијом, а ревакцинација у облику треће, бустер дозе, служи за одржавање тог имунитета.

„Међутим, особама са ослабљеним имунитетом је за примарну вакцинацију потребно три дозе, док се четврта карактерише као ревакцинација и делује као бустер&qуот;, наводи Предраг Ђурић, епидемиолог, за ББЦ на српском.

• Препоруке за бустер дозу вакцине против ковида у Србији
• Да ли је давање треће дозе бацање вакцина против Ковида-19
• Зашто неки људи не желе да се вакцинишу против Ковида-19

Осим Србије, одлуку о четвртој дози за све или само угрожене грађане донеле су Сједињене Америчке Државе, Израел и Турска.

У Србији је до 3. новембра укупно заражено 1.162.482 људи, а преминуло је 10.139, показују званични подаци.

До сада је у Србији једну дозу вакцине добило 3.163.925 људи, ревакцинисано је 3.010.468, а трећу дозу примило је 997.019.

Према последњим званичним подацима од среде, 3. новембра, у Србији је последња 24 часа корона вирус однео још 61 живот, а регистровано је 6.770 нових случајева заразе.

Ко све треба да прими четврту дозу?

Након најмање пет месеци од давања додатне, треће дозе људи са примарним или секундарним имунодефијенцијама, како се наводи на сајту Батута.

Примарна обухвата бројна различита, најчешће генетска обољења која чине да људи немају развијен имунитет или он не функционише адекватно, објашњава Ђурић.

„Али на сву срећу, то је веома ретко.

„Чешћи су случајеви секундарне имунодефицијенције који се дешавају када особа има неку другу болест или стање које проузрокује привремени или трајни губитак имунитета&qуот;, наводи.

Додаје да је у питању, ипак, релативно мали број људи, посебно са примарном имунодефијенцијом.

Тако је и амерички Центар за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) четврту дозу препоручио грађанима са „компромитованим имунитетом&qуот;.

Према њима, то подразумева људе:

• који примају терапију за карцином;
• којима је урађена трансплатација органа, те узимају лекове за сузбијање имуног система;
• који су имали трансплатацију матичних ћелија у последње две године;
• који имају умерену или тешку примарну имунодефицијенцију;
• који имају узнапредовалу или нелечену ХИВ инфекцију;
• који узимају велике дозе кортикостероида.

Када се прима четврта, бустер доза?

Препорука Батута јесте најмање пет месеци од давања треће дозе.

Битно је истаћи да је пет месеци доња, а не горња граница, наводи Ђурић.

„Бустер доза не би требало да се прими пре тога&qуот;, каже.

Шта је вакцинација, а шта ревакцинација?

Вакцинисањем се стиче имунитет, што се још назива и примарна вакцинација, док се ревакцинацијом ојачава већ стечени имунитет када прети да ће ослабити, каже Ђурић.

Код већине људи имунитет се постиже уз две дозе, а трећа се карактерише као бустер.

„Међутим, код неких особа са имунодефицијецијом примећено је да се након две дозе није развио имунитет на нивоу оног насталог код особа без овог стања, због чега се препоручује додатна, трећа доза у оквиру примарне вакцинације&qуот;, наводи.

Њихова ревакцинација се спроводи такозваном четвртом, односно бустер дозом, додаје Ђурић.

Исто образложење дала је и Љиљана Марковић Денић, председница Националног стручног комитета за имунизацију.

„Светска здравствена организација је одлучила да пацијенти са тешким имунолошким проблемима, имунодефицијецијом, после 28 дана у оквиру примарне вакцинације приме трећу дозу.

„И они примају додатну бустер дозу - оно што је за остале трећа доза, за њих је заправо четврта&qуот;, навела је она за портал Нова.рс.

Ђурић подсећа да су сви прошли кроз сличан процес када су били деца примајући вакцине против дифтерије, великог кашља, тетануса или дечје парализе.

„Кад смо били бебе, у првој години живота, родитељи су нас у размаку од шест недеља водили код педијатра који нам је давао прву, другу и трећу дозу након чега смо били вакцинисани.

„Пошто је имунитет опадао, онда смо са навршених 18 месеци и при поласку у школу примили ревакцину, односно бустер дозу, а следећу око седмог или осмог разреда&qуот;, објашњава.

• Шта знамо о кинеским вакцинама против короне
• Сва питања и одговори о вакцини Астразенека
• Руска вакцина: Од Путинове ћерке до неповерења у ефикасност прве вакцине против вируса корона
• Сва питања и одговори о Фајзеровој вакцини

Како је у свету?

Батут је препоруке објавио 2. новембра, пет дана пошто је амерички Центар за контролу и превенцију болести објавио смернице за четврту дозу код особа са ослабљеним имунитетом.

Овогодишња студија са Универзитета Џон Хопкинс показује да је код вакцинисаних људи са ослабљеним имунитетом 485 пута већа вероватноћа да ће завршити у болници или умрети од вируса корона у поређењу са већином вакцинисаних људи, пише ЦНН.

Претходно је, у септембру, главни израелски здравствени званичник задужен за борбу против пандемије Салман Зарка навео да би и у овој земљи требало да се почне са припремама за давање четврте дозе вакцине услед раста броја заражених.

За разлику од Србије и САД, оне су намењене свим грађанима.

Турска је, такође, у августу објавила одлуку да здравствени радници и приоритетне групе могу да приме четврту дозу, преноси агенција Анадолу.

Осим њих, ову дозу могу да приме и особе које су првобитно примиле две кинеске, али су им због путовања неопходне и две дозе вакцине Фајзер, наведено је из турског Министарства здравља.

Шта је имунитет и како нас штити од болести:

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.03.2021)