Пре тачно 28 година у 10.16 часова, земља у Мостару се затресла, а становници су тужно посматрали како нестаје један од најпознатијих симбола Босне и Херцеговине - Стари мост на Неретви.

Срушиле су га гранате Хрватског већа одбране (ХВО) током тадашњих сукоба у бившој Југославији.

Старији становници Мостара избегавају приче о том догађају, каже Марин Бошњак пореклом из овог града.

„Разлог томе је што ће се разговор завршити у сузама или расправом ко га је срушио или зашто… а често обоје&qуот;, наводи овај 28-годишњак за ББЦ на српском.

„Некима је Стари мост само мост, а некима је мост стар, односно Мостар&qуот;, додаје.

Мост је обновљен 11 година касније, да би потом био уврштен у Унескову листу заштићених споменика културе.

• Школа која премошћава мостарске разлике
• Како је „Заједнички напор&qуот; донео мир у Босну и Херцеговину
• Годишњица непоновљивог краја рата

Како је настао камени свод над Неретвом?

Изградња је започета средином 16. века за време Отоманског царства, по наређењу султана Сулејмана Величанственог.

До тада је на истом месту постојао стари, висећи дрвени мост који због нестабилности није могао да задовољи потребе турске војске.

„Проносио се глас да се мост толико љуљао, да када неко прелази преко њега, ризикује живот&qуот;, пише у раду дипломираних грађевинских инжењера Михаила Мурављова и Бошка Стевановнића.

Пун сјај је доживео 1566. године када су радови завршени.

Чак 427 година био је украс града и архитектонско чудо - један је од ретких мостова чији лук има полукружну форму.

„Био је висок скоро 29 метара… а у конструкцију свода уграђено је 456 комада камена различите величине&qуот;, пише у раду двојице инжењера.

Он је дело истанбулског архитекте Мимара Хајрудина, наводи Милан Гулић, виши научни сарадник Института за савремену историју.

„Лучним обликом грациозно је 'прескочио' Неретву, а сјајем је требало да покаже снагу и полет Османског царства&qуот;, наводи он за ББЦ на српском.

• Први краљ Босне - зашто је Твртко Котроманић важан за Балкан
• Између крста и полумесеца – 500 година од пада Београда у руке Османлија

С обе стране моста налазиле су се куле одакле су стражари наплаћивали мостарину.

Њега су користиле Османлије све до 1878. године, када је то подручје окупирала Аустроугарска монархија, каже Гулић.

„Потом је Мостар ушао у оквире југословенске државе 1918. године када се на крају Првог светског рата урушила империја Хабзбурга&qуот;, објашњава.

Додаје да су мостови давали печат овом граду од његовог постанка, а да је име овог места потекло од назива за чуваре првобитног моста преко Неретве на овом подручју - мостари.

Кратка историја Мостара:

• Мостар је, како наводи Мавро Орбин, саградио Радивој, великаш обласног господара Стефана Вукчића Косаче давне 1440. године;
• од 1468. године, Мостар је ушао у састав Османског царства, а у првим деценијама њихове власти почео је преображај града из малог позносредњовековног трга у долини Неретве у озбиљније насеље;
• према првом османског катастарском попису из 1475. године у Мостарској нахији живело је 2.333 становника;
• град је имао велики стратешки значај с обзиром да је представљао најистуреније османско војно упориште према средњем Јадрану, као и важно трговачко седиште за размену добара Османског царства и Дубровачке републике;
• иако је првобитно насеље настало на левој обали Неретве, град се проширио на обе стране, што је био један од повода турском султану Сулејману Величанственом да нареди изградњу моста.

Извор: Милан Гулић

Последњи дани

У пролеће 1992. године и формално је нестала Социјалистичка Федеративна Република Југославија, а грађански рат је захватио Босну и Херцеговину.

„С обзиром на етничку сложеност дотадашње југословенске републике, ни рат није могао да буде једноставан.

„Од почетног сукоба Хрвата и муслимана са Србима, избио је и сукоб Хрвата и муслимана, који се страховитом суровошћу протегао и на Западну Херцеговину и подручје око Мостара&qуот;, каже Гулић.

Додаје да је у време бруталног раста сукоба, Хрватско веће одбране неселективно гађало циљеве по Мостару.

„На мети је 8. новембра био и Стари мост.

„Погођен је намерно са више пројектила и тешко оштећен&qуот;, наводи.

Стари мост је крах доживео наредног дана, 9. новембра 1993. године.

Експлозије су учиниле да река прогута мост у деловима, а снимак његових последњих момената уживо је преносио ЦНН.

„Снимци су обишли свет и забезекнули јавности&qуот;, каже Гулић.

Претходно је оштећен 1992. године, али дводневно гранатирање са оближњих брда је задало последњи ударац.

„Рушење је погодило и све оне који су у ратовима који су пратили распад социјалистичке Југославије видели многа друга рушења.

„Стари мост је, ипак, био симбол не само Мостара и Херцеговине, већ уопште бивше државе&qуот;, каже историчар.

Тако и новинар Јасмин Агић описује сведочења Мостараца која је чуо о том дану.

„Сви су говорили како је земља 'тутњала' и како се на вест о рушењу 'Старог' међу народом сакривеним у импровизована склоништа проширио осећај ужаса.

„Многи су мислили да је то крај света, јер нико није могао веровати да се неко дрзнуо срушити мост, грађевину коју су сви осећали као своју и према којој су гајили посебне сетименте&qуот;, наводи он у тексту за Ал Џазиру.

Поред прелаза преко реке, уништено је или значајно оштећено десет џамија.

Нико из ХВО-а до данас није преузео одговорност за рушење моста.

Тај чин је био део оптужнице пред Хашким трибуналом која је обухватала шесторицу хрватских војних и политичких лидера.

Првобитно осумњичени за „безобзирно разарање градова и села&qуот;, Хашки трибунал донео је одлуку да се ипак радило о легитимном војном циљу.

Погледајте видео: Муралом против подела у Босни

Нови-Стари мост

Није се дуго чекало на његову обнову, а за то време га је мењао привремени железни мост.

Мурављов, који је учествовао у реконструкцији моста, пише да је 29. септембра 1997. године из Неретве извучен први камен који је био део старог моста - тежак око пет тона.

Вађење укупно 158 комада делова пређашњег лука трајало је скоро два месеца.

„Резање првог камена за изградњу моста почело је 11. децембра 2000. године&qуот;, наводи се.

Четири године касније, 23. јула, обнова, која је трајала укупно седам година, званично је завршена.

„Обнова или прецизније речено, поновна изградња покренута је иницијативом Града Мостара.

„Финансирана је средствима из зајма Светске банке и донацијама Италије, Холандије, Турске, Хрватске и Европске банке за обнову и развој&qуот;, каже Гулић.

Додаје да је реконструкција извршена уз строги надзор Унеска.

Наредне, 2005. године, Стари мост је као симбол Босне и Херцеговине уврштен у Унескову листу заштићених споменика културе.

„Мостар је одувек био дом мултиетничком становништву, а мост саставни део њиховог живота.

„Он је симбол дугачке историје плурализма у овом граду&qуот;, наводи се из Унеска.

• Како живи мир на месту где је почео рат у Југославији
• Дејтон, 25 година касније: „Шта ми значи примирје када сам изгубио целу породицу“
• Како су Украјинци у Босни спасили хиљаде људи од масакра

Какав значај има данас?

Мостар сада броји више од сто хиљада становника и једна је од омиљених туристичких дестинација у Босни и Херцеговини.

Највише посетилаца има током одржавања традиционалних скокова са Старог моста у Неретву.

Овај обичај сеже до 1664. године, када је први пут забележен, а формално такмичење почиње да се одржава сваког лета од 1968.

Тако се и вишеструки победник скокова Бенаид Калајџић на протеклу годишњицу рушења запитао шта му овај датум значи.

„Колико трагедију, толико и срећу.

„Дуго сам времена скакао са оног нашег Старог моста, којег никад не могу ни заборавити, а овај мост ми значи једну нову победу лепоте над злом које су учинили овом граду&qуот;, изјавио је он за Радио Слободна Европа.

За Мостар се сада каже да је подељен град, а у њему већински живе Бошњаци и Хрвати.

Мост представља нешто што спаја две обале једне реке, каже Марин Бошњак, представник млађе генерације овог града.

„Међутим, на младима је да одлуче да ли ова реченица има неки дубљи смисао - да ли те две обале значе нешто друго и да ли река раздваја или само тече својим путем.

„Некима који не виде његову лепоту, вредност и потенцијал за културни и туристички развој он представља само мост, а некима је управо он то што чини Мостар&qуот;, каже он.

Са историјске тачке гледишта, Гулић каже да мост и данас означава оно што је увек и био - темељ града, његов симбол и обележје минулих времена.

„На његовој бурној историји видимо и бурну историју Мостара и Херцеговине - османску власт која је обележила знатне делове Балкана за више векова и мултиетничке сукобе који су оставили трајне последице.

„Међу њима је и Мостар као подељени град, којег је у симболичком смислу, поново требало да повеже обновљени Стари мост&qуот;, закључује он.

Шта послератну децу Мостара зове у политику подељеног града:

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.09.2021)