Антининова награда

Мисао је сазревала дуго и мучно. Узвишен задатак поверен је најсвеснијим од свесних родољуба, увек орних да туђим млатилом млате Алајбегову, Кумову и остале сламе. Ваљало је смислити нешто што ће једним ударцем оборити с ногу остатке оних који још нису пали на теме пред највећим сином и најбрижнијим родитељем. Ваљало је, дакле, смислити лепшу, угледнију и старију од најстарије и најугледније награде за роман. Засукало се рукаве. Засело се једном, двапут, сутра