Животна исповест ненада боровчанина: Боксери не могу бити кукавице, масни и дебели, већ одговорни и честити људи

Растао сам у Улици војводе Степе, у Лозници. У једној лепој улици на брду. У породичној кући, са бабом, дедом, оцем, мајком и братом. Посебно ми је остала у сећању зима и санкање у тој нашој улици. Кад падне снег, онда крене уживање. Скупе се ту сва деца из комшилука, из Ламела, како се то у Лозници каже, и онда се чује она граја, жамор, смех... Знали смо и да се грудвамо. Е, а кад је лепше време, памтим мушке игре, ратничке... У близини је била једна шума и ту