Телевизија: Зашто је „Жица“ најбоља серија у 21. веку

Једна од најзначајнијих сцена у Жици је њена прва. Детектив Џими Мекналти, ког игра британски глумац Доминик Вест, седи на степеништу испред зграде у оронулом делу Балтимора, испитујући младог црнца о локалном дечаку који је убијен.

Њих двојица гледају у тело дечака, чији је надимак био Снот Буги.

Он је у крају био познат по томе да игра локалну игру са коцкицама све док се не накупи новца на земљи, а онда зграби новац и побегне с њим.

Обично би га, каже младић Мекналтију, други играчи само ухватили и „премлатили као вола у купусу&qуот;.

Али некоме - не знамо коме - коначно је дозлогрдило и тај га је убио.

„Ако је Снот Буги увек крао новац, зашто сте му уопште дозвољавали да игра?&qуот;, пита Мекналти.

„Мораш&qуот;, одговара младић. „Ово је Америка, човече.&qуот;

Он ту реплику изговара као да је одговор на све.

А и јесте.

Емитована на ХБО-у од 2002. до 2008. године, Жица се истиче као толико оригинална и јединствена серија зато што је готово антиполицијска.

• Како је „Жица“ постала најбоља ТВ серија свих времена
• Звезда серије Жица, незаборавни Омар, пронађен мртав
• Мајкл Кеј Вилијамс преминуо од случајног предозирања

Док се конвенционалне америчке полицијске серије усредсређују на храбре појединце који се боре против понекад дисфункционалног система, већи део Жице бави се управо тим системима и колико њихова корупција, инерција и неправда изневеравају амерички народ.

Скоро половина свих критичара ставила је серију у својих најбољих 10, а скоро четвртина анкетираних ставила ју је на прво место, наводећи као разлог њен опис моћи, расе, класе и америчког живота

Није ни чудо, онда, што су 206 међународних критичара који су гласали у анкети ББЦ Културе одабрали Жицу за до сада најбољу ТВ серију 21. века.

Била је то убедљива победа; скоро половина свих критичара ставила је серију у својих најбољих 10 а скоро четвртина анкетираних ставила ју је на прво место, наводећи као разлог њен опис моћи, расе, класе и америчког живота.

„Драго ми је да је серија издржала тест времена&qуот;, каже аутор серије Дејвид Сајмон говорећи о овој победи.

„Није нас занимало да ли су ликови добри или лоши.

„Сценаристи су у главама имали идеју: 'Ако друштво већ има руку спровођења реда и закона, који је посао те институције? Шта то полиција ради?'

„Ако пишете једну такву серију, она ће истрајати онолико дуго колико је такав систем на снази.&qуот;

У време кад је први пут емитована, почаст као што је ова није изгледала много вероватна.

Иако се критичарима Жица допадала, није баш била велики хит међу гледаоцима, остварујући углавном просечну гледаност. (Сајмон каже да им је гледаност треће сезоне делом убило дебитантско приказивање Фудбала недељом увече и Очајних домаћица).

Једва је била запажена на најпрестижнијој церемонији телевизијске индустрије, награде Еми за ударни термин; била је номинована за сценаристичке награде у две различите године, али је није освојила ниједном.

Али њен утицај на телевизију - са оном врстом антихероја, експлицитним насиљем, аутентичним причама и сложеним заплетима који ће постати стандардна пракса у свету стриминг телевизије - показао се немерљив у годинама пошто је окончана.

• Породица Сопрано: Револуционарна серија о којој ћемо причати довека
• Серија Фрејжер на екранима после 20 година
• Марвелов „Локи&qуот; је серија коју су обожаваоци све време чекали

„Две Америке&qуот;

Прича Снота Бугија могла би да буде изјава о мисији Жице.

Гледаоци су упозорени да улазе у један веома специфичан свет са властитим правила, начином говора, очекивањима и опасностима.

Колико год необично изгледала публици одраслој на Пороцима Мајамија и Хил стрит блузу, међутим, била је то и једна веома америчка операција, одражавајући како се земља носи са људима о којима радије не би размишљала.

Али ова серија се постарала да ви о њима размишљате веома дубоко.

Проповедала је у двориштима блокова гета док су момци на ћошковима продавали дрогу.

Приказивала је сналажење зависника од дроге коју су покушавали да зараде новац тако што краду бакарне цеви из кућа у изградњи.

Документовала је нестанак добро плаћених мануелних послова за америчку радничку класу.

Приказала је све различите начине на који искусни балтиморски полицајци могу да искористе базичну псовку док испитују доказе на месту злочина.

Раскошне линије приче у серији истраживале су како се системи котрљају, служећи интересима моћних док истовремено мељу просечне људе довољно баксузне да им се нађу на путу

Жица је открила да системи постоје свуда.

Чак и осиромашени квартови Балтимора имају бирократију и кућна правила - води их као фабричка насеља индустрија која доминира локалном привредом: трговина дрогом.

Током пет сезона, Жица се детаљно бавила неким од ових дисфункционалних структура: у полицији, политици, образовању, синдикатима, медијима, па чак и у бандама трговаца дрогом.

У сваком од тих случајева, раскошне линије приче у серији истраживале су како се ови системи котрљају, често служећи интересима моћних док истовремено мељу просечне људе довољно баксузне да им се нађу на путу.

Успут, системски расизам, неспособна бирократија и равнодушност лидера којима би требало да је стало успевају да угуше урбане центре Америке.

Има смисла да ова прича о системима потекне од две врсте људи који их добро познају: бившег пандура и бившег новинара.

Дејвид Сајмон је оквирно засновао Жицу на искуствима свог сценаристичког партнера Еда Бернса, бившег балтиморског полицијског детектива и школског наставника.

Сајмон је бивши репортер који је писао о полицији за лист Балтимор сан, написавши две књиге о својим искуствима и доживевши да се једна од њих претвори у серију на НБЦ-у Одељење за убиства: Живот на улици, док је са Бернсом радио на томе да реализује другу као ХБО-ову мини-серију Ћошак.

Кад сам разговарао са Сајмоном о Жици за Колумбија џорнализам ривју 2018. године, рекао ми је да приче и ликови из серије делују аутентично зато што је писао о постојећим ситуацијама и људима које је познавао из времена док је радио за Балтимор сан.

Рекао је да Жица говори о две Америке - једној везаној за обећање о америчком успеху и напредовању, а другој потпуно одвојеног од њега.

„Све време бих говорио: 'Видите, постоји, на пример, 479 серија о једној Америци.

„Током једног кратког периода од пет сезона, ми смо радили серију о тој другој Америци која је запостављена.&qуот;

• Супермен једном недељно: 20 година серија Смолвил
• О људскости у дубоком, мрачном свемиру: Зашто су Звездане стазе и даље тако популарне
• Стигла „Утопија&qуот; - зашто свет обожава параноичне серије и филмове

Улоге које су пробиле глумце

Жица је била посебно умешна у описивању неуспеха деценијама дуге стратегије америчке владе да заустави илегалну трговину дрогом, познату као „Рат против дрога&qуот;.

Кад детектив Мекналти успе да изманипулише полицијску службу да се острви на једну посебно ефикасну и немилосрдну екипу дилера дроге у Западном Балтимору - на крају искористивши уређаје за прислушкивање по којима је серија добила име - ми видимо да је посао са дрогом једино запослење које је преостало мушкарцима одређених година у том делу града.

Полицијски рад у Жици почиње да се своди више на намештање статистике која одговара надређенима и политичарима него на решавање самих злочина.

А рат против дрога врло брзо постаје рат против сиромашних.

И то посебно црнаца.

Усредсредивши се на оне типове ликова које је главнотоковска телевизија ретко приказивала, Жица нам је такође подарила визију о црнцима са оном врстом дубине коју је америчка телевизија ретко показивала

Ова идеја је отелотворена у сцени из треће сезоне у којој се појављује један од мојих омиљених ликова, полицијски мајор Хауард „Бани&qуот; Колвин ког игра Роберт Виздом.

Колвин је искусни полицајац ужаснут колико нагласак на хапшењима и запленама илегалних дрога ствара генерације полицајаца који су заборавили како се решавају злочини.

Колвин то објашњава младом нареднику Елису Карверу (Сет Гилијам), истичући да Карвер нема изворе у крају у ком ради који би му рекли шта се тамо стварни дешава.

Уместо тога, Карвер и његове колеге се понашају као окупаторска војска, улећу у крај, похапсе гомилу младих људи и поново излете напоље.

„Кад нешто назовете ратом, ускоро ће се сви понашати као ратници&qуот;, каже Колвин Карверу.

„А кад сте у рату, треба вам непријатељ. И ускоро, свако на сваком ћошку је ваш непријатељ. И кварт у ком треба да служите као полицајац, одједном само постане окупирана територија.&qуот;

Ових дана је општеприхваћена истина да 50 година казненог полицијског рада није зауставило илегалну трговину дрогом у Америци; средином 2000-тих, био је то много трновитији концепт за једну телевизијску полицијску серију.

Ипак, Жица је одувек одбијала оно што је Сајмон назвао наративом „танке плаве линије&qуот;, у ком су неустрашиви полицајци описани као последња линија одбране против разузданих дилера дроге и зависника.

Усредсредивши се на оне типове ликова које је главнотоковска телевизија ретко приказивала, Жица нам је такође подарила визију о црнцима са оном врстом дубине коју је америчка телевизија ретко показивала.

Списак је био фантастичан за оно време:

• зависник/полицијски доушник Реџиналд „Баблс&qуот; Казинс у просветљујућем тумачењу Андреа Ројоа;
• породично оријентисани немилосрдни гангстер Авон Барксдејл у тумачењу Вуда Хариса;
• Идрис Елба као Барксдејлов поручник Стрингер Бел, који сања да искористи тактике из пословне школе за изградњу легалне империје;
• Соња Сон као геј полицијска детективка Кима Грегс;
• Вендел Пирс као Мекналтијев напрасити партнер Вилијам „Банк&qуот; Морленд;
• Фелиша Пирсон као плаћени убица са властитим именом Фелиша „Снуп&qуот; Пирсон, као и многи други.

Оживљавање ових ликова тражило је озбиљне глумце.

А једна од најважнијих заоставштина Жице је начин на који је представила телевизијској публици тумаче улога који ће касније постати етаблирана имена. Тај списак започиње са Елбом, који је играо једног од најлегендарнијих ликова у серији и од тада изградио каријеру која варира од Марвелових филмова и Одреда отписаних до Лутера на телевизији.

Вест је остварио сличан успех, од филмова као што су 300 до ББЦ-јевих Јадника, а играће принца Чарлса у предстојећој сезони серије Круна на Нетфликсу.

Међу друга крупна имена из Жице спадају: Мајкл Б. Џордан (Црни пантер), Сет Гилијам (Окружен мртвима), Ејдан Гилен (Игра престола), Ејми Рајан (Нестала без трага), Вендел Пирс (Џек Рајан), Ленс Редик и Џејми Хектор (Бош), Глин Турман (Фарго) и Реџ Е. Кејти (Фантастична четворка).

Сајмон заслужнима за проналажење фантастичних глумаца који се нису појављивали у много истакнутих пројеката раније сматра директорке за кастинг Алексу Фогел и Пет Моран.

Али он има још један разлог зашто неки од глумаца у серији нису били толико познати до тада.

„Многа та имена су афроамеричка&qуот;, каже он.

„А у време кад је Жица кренула, афроамерички глумци су били међу најнеискоришћенијим глумцима у Холивуду.

„Телевизијске мреже су биле немилосрдне према серијама које су имале велики број црних ликова.

„Мислиле су да белци то неће гледати. Али ХБО се тога није плашио.&qуот;

• Легендарна шахисткиња тужи Нетфликс због серије Дамин гамбит
• Колико је аутентична историја у серији „Црна гуја“
• Како је изгледала совјетска верзија „Господара прстенова“

Човек који је најбоље отелотворио успех Жице у проналажењу фантастичних глумаца за јединствене улоге је покојни Мајкл Кеј Вилијамс.

Вилијамс је удахнуо живот још једном легендарном лику: Омару Литлу, пљачкашу који утерује страх у кости док оробљава дилере дроге.

Омар је такође био отворено геј, редефинишући и преиспитујући идеје о црначкој мужевности као лик који је несумњиво кул, држи се властитог моралног кодекса и успут воли друге мушкарце.

Вилијамс ће наставити да руши сличне границе и у будућим својим улогама, зарадивши номинацију за Еми играјући скривеног геја у ХБО-овој хорор серији смештеној у педесете Лавкрафтова земља пред смрт у септембру.

Али Жица га је пробила - била је то златна прилика за младог црног човека с упадљивим ожиљком на лицу који се претходно појављивао као плесач у видео спотовима.

Да се разумемо, Жица је имала мана.

Понекад је било тешко пратити њене линије приче, а радња је умела да буде спора.

Њена друга сезона, усредсређена на синдикате и луке, и последња сезона, која се бавила медијима, често се наводе као њена слабија издања.

Серија је и прилично усредсређена на мушкарце, иако неколико женских ликова постају истакнуте личности.

Кад се све сабере и одузме, међутим, Жица је заслужила своје место међу најбољим серијама 21. века зато што не постоји савремена телевизијска серија која је боље дочарала разна зла која муче амерички експеримент данас, од неефикасних политичара до токсичне полиције, изумирућег тржишта рада, осиромашених квартова и системског расизма.

Она је представила визију о заједници толико измученој проблемима, да није способна ни до краја да их препозна, а камоли да их реши.

Што заиста звучи поприлично као Америка данас.

Ерик Деганс је телевизијски критичар НПР-а.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.14.2021)