Nijedan naučen čas…

Kraj oktobra. Bulevar. Klupa. Na istoku na obodu šuma. Đenovska luka, na zapadu, ako je dobar zur, Cote d’ Azur. Ljuštiš u sedoj glavi svaku činjenicu koji je bila shvaćena i koja nije bila shvaćena kao što bi trebalo da bude shvaćena sada. Sve je lažno, krivo ponekad. Kretenka! Glupača! I’m fucked! Nijedan naučen čas ovako. Kako je bilo, i sada je tako. Ne zbog zasluga, već je to tako… Završava se pauza, počinje treći čin. Sve proživljeno – prva modrica i