Бећа: Тензије у региону повећане због мешања Србије у питања Босне и Херцеговине и Косова

Директор Института политичких студија из Тиране Ментор Бећа оценио је данас да су тензије у региону Балкана повећане због мешања Србије у унутрашња питања земаља региона, пре свега Босне и Херцеговине и Косова.

У интервју за агенцију Бета током форума "Балкан 2030 - изазови миру, безбедности и стабилности на Балкану", Бећа је казао да на први поглед изгледа да има повећања тензија између Косова и Србије после дугих дијалога који нису имали реалан резултат и који је био сумњив и често одбијан од стране и једних и других институција.

"Било је погоршања односа између Косова и Србије посебно након доласка на власт Аљбина Куртија на Косову, али и заоштравања, односно оно што ми називамо повећања мешања Србије у унутрашња питања земаља региона, посебно на Косову и у Босни и Херцеговини у случају Републике Српске", рекао је Бећа.

Према његовим речима, различите земље региона виде различито покушаје мешања Србије у њихова унутрашња питања, "Босна и Херцеговина из перспективе претње за територијални интегритет у случају Републике Српске, док Косово види као претњу територијалном интегритету посебно у општинама са српском већином".

"Употреба општина са српском већином од стране Србије представља покушај контроле унутрашњих кретања на Косову и то је један од праваца спољне политике Србије, која се представља посебно на Косову и Босни и Херцеговини", оценио је Бећа.

Уз оцену да је Косово "много демократскија земља од Србије", Бећа је додао да то поред предности има и недостатке.

"Српска спољна политика будући да је под командом једног аутократског режима има једну врсту континуитета и њени су циљеви консолидовани. Са друге стране циљеви спољне политике Косова, једне мале државе какво је Косово још увек нису консолидовани и нејасни су. Оно што желим рећи је да Косову треба да буде јасно који је њен циљ у односима са Србијом и у дијалогу са Србијом", истакао је Бећа.

Према његовим речима, спољна политика Србије има неколико праваца, а један од њих је оно што се назива либерални међународни режим, према коме се Србија залаже за мир и регионалну сарадњу, а који укључује "Отворени Балкан".

"Истовремено Србија игра и друге сценарије који су засновани на реалној политици, како би повећали своју војну моћ купују наоружање од Русије, оснажују алијансу са Русијом, Кином и другим факторима који су у расту како би то користили као инструмент притиска и уцењивања, или у најбољем случају као инструмент да преговарају о реалним интересима које имају", казао је Бећа.

Он је оценио да максимализација интереса Србије, као у случају "српског света" који се често артикулише од министра унутрашњих послова Александра Вулина, има за циљ да "артикулише максимум како би се добило то што може да се добије у преговорима, посебно са међународним фактором".

"То није у ствари политика која је окренута земљама региона, већ политика која је окренута спољним факторима који су укључени у регионалну политику на Балкану", рекао је Бећа.

Оценио је да је "Отворени Балкан" врло комплексно питање, јер ако се у њему не узимају у обзир друге државе које нису показале ентузијазам да буду део те иницијативе, "онда је та иницијатива предодређена да не успе".

"Значи не може имати успеха иницијатива чији део нису већи део држава Балкана за које је формализована таква иницијатива. Постоји у суштини још један парадокс, Србија је учинила све што је могуће да спречи Косово да се интегрише како у регионалне тако и међународне иницијативе. Једина иницијатива у којој је Србија врло задовољна да у њој буде Косово је 'Отворени Балкан'. Ту има парадокса. Који је интерес Србије да Косово буде део ове иницијативе?", упитао је Бећа.

Он је истакао да ни у Албанији, ни на Косову "нема суштинске анализе о предностима или недостацима те иницијативе".

"Има много питања на које недостају прави одговори и шта значи инсистирати на овој иницијативи и истовремено се све више наоружавати, што чини Србија", рекао је Бећа.   //

(Бета, 23.11.2021)