Za ustaše sveće, a za srpsku decu zaborav Mala parcela 142 na zagrebačkom Mirogoju otkriva licemerje hrvatskih vlasti video
Kurir 25.11.2021
Maglovito i ledeno, tmurno februarsko jutro u najvećem „gradu mrtvih“ u Republici Hrvatskoj. Koraci odjekuju oštro i tupo u isto vreme kroz grobnu tišinu, nigde čoveka. Zavjesa dosadne i jednolične kiše spustila se na zagrebačko groblje Mirogoj, zaklanjajući i zamagljujući pogled.
Žive su samo kapi kiše, koje se spajaju i stapaju jedna u drugu i pretvaraju se u male potočiće pa u pravu malu bujicu. One se spuštaju niz niz nadgrobnih spomenika, hiljade i hiljade njih urlaju i žubore u prolazima, teku u pravcu doline i obližnje šume. Suze se dave u stopljenoj i sada velikoj reci: i kišovitoj i pravoj. Misli su žive i žive dok gledate nadgrobne spomenike, od kojih svaki krije jednu ili više životnih priča i sudbina, brojne mrtve i davno
