Pesma ocu u Pančevo: "Oprosti mi, pape", blaga duša Momčila Popadića
RTS 14.12.2021
Momčilo Popadić je nio večno izdvojen, večno podeljen, kao porod od slučajnog svetla, od majke Korčulanke i oca „uvaženog pančevačkog sudije, vrsnog pravnika, ali i boema od onog soja kakav danas više i ne postoji", koji je odmah u pitanjima očinstva imao prečeg posla i otišao svojim putem, ostavivši nezaceljen ožiljak na dečakovoj duši. Odrastao je u ljubavi korčulanskih bake i dede i trideset godina kasnije napisao pesmu koja traži oprost od grešnika, od oca kockara, ženskara i psovača svetinja, oca koji
„Ni više onega vrimena." Momčilo Popadić, Živit u strpjenstvu ili Momo zašto se kriviš (1986) Ima ljudi koji su suviše krhki za ovaj svet, glasi jedna izreka (mudrost?), koja, ako se ne izrekne ili napiše čisto i promišljeno, uvek preti da bude površna. Za Momčila Popadića ta izreka, ispisana ovde odgovorno i proživljeno, ako nam se veruje, vredela je kao za malo njih. Nju bi u ovom slučaju doduše trebalo malo dopuniti, pa da glasi: „Ima ljudi koji su suviše krhki
