Пише Иван Токин: Холивуд јутрос

За доручак није било ништа. Било је да мора да се устане да се ради, касно смо устали, није било времена ни за шта, осим да се оспособимо за посао. Оспособили смо се, свако за својим компјутером, патили смо и били продуктивни. Били смо гладни али смо ћутали, нисмо помињали глад, јер није било сврхе, глад је била ту, лебдела нам је изнад глава, живела је у нашим телима, у свакој ћелији, дивљала је у паралелном универзуму наших душа које су биле на послу. Могли смо