Премијера Вивалдијеве опере у Ферари са закашњењем од 300 година

Римокатоличка црква и италијански град Ферара исказали су почаст композитору Антонију Вивалдију и на тај начин се донекле искупили за потез од пре готово 300 година који је допринео његовом банкротству.

Надбискуп Фераре Ђанкарло Перего присуствовао је данас премијери Вивалдијеве опере "Фарнак" (Ил Фарнаце) у градском позоришту, што је уметнички директор те установе Марчело Корвино (Марцелло Цорвино) поздравио као "изузетан гест" који доприноси исцељењу рана из прошлости.

"Желимо да вратимо Вивалдију оно што му је одузето овде у Ферари", рекао је Корвино за Асошиејтед прес.

Опера "Фарнак", једно од мање познатих Вивалдијевих дела, посвећена је трагичној династији краља Фарнака Другог, монарха некадашњег Босфорског Краљевства.

Историчари наводе да је кардинал Томазо Руфо (Томмасо Руффо) 1739. године забранио Вивалдију да уђе у Ферару, што је у пракси значило отказивање извођења његове опере "Фарнак", која је у то време бележила успехе на простору данашње Италије и шире.

Као разлог за својеврсно протеривање Вивалдија, који је био и католички свештеник, Руфо је навео престанак служења мисе и наводну љубавну везу барокног композитора са једном од његових певачица, Аном Ђиро (Анна Гиро).

Корвино наводи да Вивалди није служио мису због респираторних проблема, а да је његов однос са Аном Ђиро био као и однос било ког другог композитора са главним певачем.

Отказивање извођења Вивалдијеве опере у Ферари веома је негативно финансијски утицало на њега, пошто је он сам унапред платио продукцију, а у то време је већ био у силазној путањи, навео је Корвино.

Вивалди се тада задужио и убрзо умро у Бечу, 1741. године. Тек када су његови рукописи откривени, он је постхумно стекао славу за "Четири годишња доба" и друга дела.

(Бета, 30.12.2021)