Америчке санкције нису нов појам за Балкан.

Када је свет пре више од тридесет година наслутио да Југославија клизи у грађански рат, Сједињене Америчке Државе и Савет безбедности Уједињених нација почели су да уводе санкције државама и појединцима на Балкану.

Како су напетости прерастале у ратове, санкције које су почеле забраном продаје оружја Југославији претвориле су се у оштре економске мере, које су привремено затвориле сва врата држави која је постајала све мања.

После деценије која је променила мапу Балкана, осетно су попустиле након демократских промена у Србији 5. октобра 2000, а од тада се своде на санкционисање појединаца, организација и компанија.

„Санкције у међународним односима најчешће немају функцију коју многи мисле да имају - не уводе се како би се нанела штета појединцу или држави, због чега се очекује да промени понашање, већ у циљу слања политичке поруке&qуот;, каже Милан Крстић, доцент на Факултету политичких наука у Београду за ББЦ на српском.

• Шта значи када Америка уведе санкције појединцима
• Када су становници Србије били милионери
• Како је пропао покушај британског лорда да спречи рат у Југославији

Последњи у низу политичких актера са Балкана који су се нашли под америчким санкцијама је Милорад Додик, српски члан Председништва Босне и Херцеговине.

Додик је већ пет година под америчким санкцијама, које су почетком јануара проширене због „коруптивних активности и континуираних претњи стабилности и територијалном интегритету Босне и Херцеговине&qуот;, наводи се у образложењу.

Америка је Додика ставила под санкције још у јануару 2017. године, због непоштовања одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине о забрани организовања референдума о Дану Републике Српске, који се у Бањалуци већ пет година свечано обележава 9. јануара.

'Опсада без оружја'

Почетком деведесетих година прошлог века, звецкање оружјем у бившој Југославији постајало је све гласније.

Земља се тада први пут нашла под америчким, а убрзо и под међународним санкцијама.

„Прве санкције које је Америка формално увела, али није применила, биле су према југословенској републици Србији, а захтевала је побољшање стања људских права на Косову&qуот;, каже Милан Крстић.

Био је то Никлсов амандман из 1990, који је „требало да спречи сваку врсту финансијске помоћи за економску транзицију Србије у оквиру СФРЈ&qуот;, додаје.

Крстић наводи да је амандман донела посланичка група коју су предводили Џо Диогарди, први конгресмен албанског порекла, и републикански лидер Роберт Боб Дол, који је остао упамћен као активни учесник покушаја решавања кризе на Косову и у Босни и Херцеговини.

„Амандман на крају није примењен зато што је тадашњи председник Америке Џорџ Буш старији у неколико наврата то одлагао, надајући се да ће лидери република у СФРЈ успети да постигну договор&qуот;, објашњава Крстић.

Словенија се у јуну 1991. године прва отцепила.

Грађани Македоније су септембра те године на референдуму гласали за независност.

• Све што је обележило суђење Слободану Милошевићу и зашто је данас важно
• „Видео се крај Југославије, није било назад&qуот;: Независност Македоније - три деценије касније
• Бајден одао пошту „драгом пријатељу&qуот; Бобу Долу, опраштају се и политичари са Балкана

Савет безбедности Уједињених нација (УН) доноси Резолуцију 713, којом је уведен ембарго на извоз оружја у преостале југословенске републике.

„Касније су поједини пробошњачки оријентисани аналитичари оценили да су ове санкције фаворизовале Србију и ЈНА, које су имале више оружја него други актери сукоба који је уследио&qуот;, прича Крстић.

Додаје да следеће, 1992. године када је рат увелико буктао у Босни и Херцеговини, али и Хрватској, Америка постаје „највећи заговарач санкција према новоформираној Савезној Републици Југославији (СРЈ)&qуот;.

Крстић наводи да је, на иницијативу Америке, Савет безбедности УН у мају 1993. године увео „готово потпуну&qуот; економску блокаду СРЈ, доневши Резолуцију 757.

„Забрањена је трговина робом са СРЈ, а такође су уведене културне, научне и спортске санкције зато што је идеја била да се СРЈ изопшти из свих политичких токова, па је земља избачена из Уједињених нација&qуот;, истиче стручњак.

Наводи и да је Русија подржала санкције, али је спречила укидање мисије СРЈ при УН.

Крстић напомиње да је Америка је на то усвојила и додатне, билатералне санкције - блокирање југословенске имовине у САД и забрану инвестирања Американцима у Југославији.

Крстић каже да су санкције додатно пооштрене 1993. године и то забраном трговине услугама, уз неколико изузетака као што је пошта.

Уведена је блокада југословенских морских пристаништа, заплењена су сва пловила СРЈ која су се у том тренутку налазила ван њених вода.

Стручњак оцењује да су ове санкције биле „врло тешке и нефер према грађанима&qуот;.

„Била је то нека врста опсаде, само без оружја.

„Иако је то натерало Слободана Милошевића да од 1994. године почне да ревидира ставове, сматрам да су санкције етички биле веома упитне, зато што су много више погађале обичан народ него владајућу елиту&qуот;, оцењује Крстић.

Како победити санкције

Наташа Милаковић из војвођанског места Меленци је у првој половини деведесетих похађала средњу школу у оближњем Зрењанину.

„Како је инфлација појела новац, било је ситуација да људи не могу да купе месечну карту за аутобус&qуот;, каже Наташа за ББЦ на српском.

„Али то нам није било тако страшно, јер су одједном сви били сиромашни.&qуот;

Додаје да је карта често била бескорисна, пошто је због несташице горива смањен је број аутобуса и били су толико крцати да некад није било места.

Када би аутобуси привремено престали да саобраћају, Наташа је стопирала.

„Сећам се да су Зрењанином често пролазили шлепери, па би возач натоварио по нас петоро-шесторо, а тај поглед са високог седишта нам је био највеће уживање.&qуот;

Наташа каже да је несташица производа није много погодила, јер је на селу било хране.

„Моја породица није морала да размишља како да купи млеко, јер смо имали краву&qуот;, додаје.

Не памти да је често ишла у самоуслугу, али се добро сећа празних рафова.

„Сећам се робне куће у Зрењанину, где су се јако лепе ствари продавале за багателан новац.

„Ми средњошколци смо једно време могли да купимо плоче и касете врло јефтино.&qуот;

Наташа каже да је њена генерација у то време бег од стварности тражила у музици и на приватним журкама.

Код куће је било „туробно&qуот;.

„Мама из Хрватске која стално гледа телевизор, а тата негде на ратишту у Славонији.&qуот;

Меленци су били „препуни рањеника&qуот; из рата у Босни, који су долазили на опоравак, памти Наташа.

„Било је чудно гледати - све су то били неки лепи, млади момци, а по летњем времену видиш како шетају са шинама у ногама, израњављени од шрапнела.&qуот;

Дејтонски мировни споразум који је потписан 1995. године, стављена је тачка на крвави рат који је трајао више од три и по године.

Дејтонски споразум

• Преговори су вођени од 1. до 21. новембра 1995. године у ваздухопловној бази Војске САД „Рајт Патерсон&qуот; у Дејтону, држава Охајо;
• Потписници споразума су председници Србије, Хрватске и БиХ - Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић;
• Преговарачки тим САД предводио је државни секретар Ворен Кристофер, а чинили су га и Ричард Холбрук и Весли Кларк;
• Споразумом је БиХ подељена на два ентитета - Републику Српску и Федерацију Босне и Херцеговине, уз дистрикт Брчко;
• Анекс 4 Споразума је Устав Босне и Херцеговине;
• Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине никада није ратификовала Дејтонски споразум, а оригинални примерак је изгубљен;
• Споразум је званично потписан у Паризу, 14. децембра 1995. године.

Уследило је попуштање.

„Укинуте су научне и културне санкције, дозвољени међународни летови на београдски аеродром, одблокирана је лука у Бару&qуот;, каже Крстић.

Америка је задржала такозвани спољни зид санкција.

То је значило да Југославија неће бити реинтегрисана у међународне организације из којих је искључена између 1992. и 1993. године - УН, ОЕБС, ММФ, Светску банку, Интерпол и друге.

„Услов за укидање санкција било је потпуно спровођење Дејтонског споразума и отпочињање дијалога са косовским Албанцима&qуот;, наводи Крстић.

А ситуација на Косову била је све узаврелија.

Од спољног зида санкција, преко НАТО бомбардовања, до 5. октобра

Од јануара 1998. године, српске снаге „нападале су цивиле, уништавале градове и присиљавале хиљаде људи да напусте домове&qуот; на Косову, наводи се у публикацији Косовска хронологија, коју је 2018. године објавила Иницијатива младих за људска права.

Америка још једном пооштрава санкције.

„Још једном се замрзава имовина југословенских предузећа у САД и уводи забрана инвестирања у Југославију за америчке држављане&qуот;, наводи Милан Крстић, доцент ФПН.

Сукоби се не смирују, у априлу 1999. године почиње НАТО бомбардовање СРЈ, а са њим ступа на снагу и нови пакет санкција.

„То је такозвани косовски програм санкција, а подразумевао је појачавање трговинских ограничења и забрану пословања са југословенским предузећима&qуот;, каже стручњак.

Како додаје, санкције су овога пута биле специфично таргетиране - нису се односиле на Косово и Црну Гору.

После Кумановског споразума из јуна 1999. године, који је означио крај НАТО бомбардовања, санкције су постепено укидане.

Крстић додаје да је већина мера укинута тек после 5. октобра 2000. године, када је пао режим Слободана Милошевића.

Додаје да су поједине санкције остале на снази све до краја мандата америчког председника Била Клинтона у јануару 2001. године.

„Ембарго на продају оружја укинут је на самом крају&qуот;, наводи Крстић.

Он наводи да је, од почетка двехиљадитих, Америка под санкције стављала само појединце и компаније.

Коме Америка данас уводи санкције на Балкану?

САД уводи санкције појединцима и фирмама по основу закона Магницки због кршења људских права и забрањују било какво пословање са фирмама које су на илегалан начин стекле капитал.

Санкције подразумевају забрану уласка у САД и блокирање имовина и финансија, док је америчким држављанима забрањено да учествују у финансијским трансакцијама са особама које су на црној листи.

Америка је изрекла санкције против 190 људи, фирми и организација на Западном Балкану, јавио је Радио Слободна Европа крајем прошле године.

Ова листа је у јануару проширена на санкције због коруптивних активности, па је уз Додика обухватила и његовог правног саветника Милана Тегелтију, као и Алтернативну телевизију из Бањалуке због повезаности са члановима Додикове породице.

Од децембра 2021, под санкцијама су и појединци и фирме са Косова - браћа Звонко и Жарко Веселиновић, Милан Радоичић и људи и фирме повезани са њима, а све због криминалних активности, наводи се у образложењу.

Милан Радоичић је потпредседник Српске листе, политичке организације косовских Срба блиске владајућој Српској напредној странци Александра Вучића.

Звонко Веселиновић и Милан Радоичић су међу оптуженима за убиство Оливера Ивановића 16. јануара 2018. године, али нису доступни косовском правосуђу.

Ивановић, један од лидера косовских Срба, убијен је пре четири године у Косовској Митровици, а убиство још није расветљено.

• Четири године од убиства Оливера Ивановића: „Колико су снажне те мрачне силе када годинама избегавају казну&qуот;
• Ко је Звонко Веселиновић

Санкције су увођене углавном против појединаца који су осуђени за ратне злочине, чак и ако су правоснажно ослобођени, или су одслужили затворске казне, као што су Војислав Шешељ и Дарио Кордић, бивши заповедник ХВО.

На листи санкционисаних организација су се током претходних година нашле су се милитантне организације Равногорски четнички покрет, као и Ослободилачка војска Прешева, Медвеђе и Бујановца.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.18.2022)