Сороше, дај неку кинту

Не знам како су провалили, пошто се трудимо да наш пословни однос држимо у строгој тајности. Упознали смо се у јесен 1996. Две црне лимузине сачекале су ме испред зграде, кад сам кренуо у пекару, по кифле и јогурт. Човек је из ташне извадио доларе и пружио ми их. Зграбио сам их без размишљања, а он је отворио гепек и рекао: „Улази.“ Удобно сам се сместио, кола су се покренула и убрзо сам, бројећи паре које сам добио, заспао као беба. У гепеку су ме возили јер,