Piše Gorčin Stojanović: Prosinac i siječanj

Uspinjao sam se, više ljumao, nego se ozbiljno kretao, blagom uzbrdicom ulice Svetozara Markovića, obasjane prosinutim svetlom dvanaestog meseca – otud se, valjda, i zove „prosinac“, staroslavjanski i vazdahrvatski: beše li solisticijum prošao pa se dan produžava? – kad mi je sinulo da sam, na ovom istom mestu, nekoliko sedmica ranije, napravio materijalnu grešku. Pišući, naime, o Žilniku, pripisao sam mu nešto što nije radio, predstavu po Brehtu, „Mera“, u