Ukrajinska kriza, Rusija i NATO: Putinova geopolitička slagalica
Invazija ili strategija straha: Nedoumice oko Putinovih stvarnih planova za Ukrajinu.
Jeste li nekad probali da sklopite slagalicu kojoj nedostaje skoro polovina delova?
Frustrirajuće je. Zbunjujuće. Nikako ne vidite celu sliku.
Dobro došli u svet politike Kremlja.
Slagalica onoga što ruski predsednik Vladimir Putin razmišlja i planira je pravi izazov, najblaže rečeno.
Ali Kremlj baš to voli: da svi budu u nedoumici.
- Kako ćemo znati da li je izbio rat u Ukrajini
- Ukrajinska kriza: Kako izgleda život u oblasti Donjecka pod kontrolom proruskih pobunjenika
- „Putin je manijak, on je ubica" - kažu neki Ukrajinci dok Rusija odmerava snage sa Zapadom
Kakav je plan predsednika Putina za Ukrajinu? Da li Moskva priprema najjaču invaziju? Operaciju ograničenog dejstva?
Ili se radi o zveckanju oružjem, balansiranjem na ivici rata ili diplomatiji prinude, u najjačem obliku?
Geopolitička slagalica nije potpuna.
Delići slagalice koji su nam sada na raspolaganju izazivaju zabrinutost Zapada:
- Procenjuje se da je oko 100.000 ruskih trupa raspoređeno u blizini granice sa Ukrajinom
- Niz vojnih vežbi koje je Moskva održava na kopnu i na moru
- Predstojeće zajedničke vojne vežbe Rusije i Belorusije
- Kremlj iznosi zahteve za koje sigurno zna da će ih Amerikanci odbiti - poput zabrane Ukrajini da postane članica NATO-a, kraj vojnih aktivnosti alijanse u istočnoj Evropi
- Tvrdnja predsednika Putina da su Rusi i Ukrajinci „jedan narod, jedna celina"
Vašington je pismeno odgovorio na bezbednosne zahteve Moskve. Kremlj kaže da će analizirati američki odgovor.
Za to vreme, rat rečima se nastavlja.
„Ne postavljajte NATO infrastrukturu na ukrajinsku teritoriju, Tražimo od naših 'partnera' u NATO zemljama da odu. Odlazite sa naših granica.
„Gubite se iz postsovjetsih zemalja, jer je to pretnja ruskom narodu", kaže Jevgenij Popov.
Popov, voditelj tokšou programa na državnoj televiziji, takođe je i poslanik vladajuće partije, Jedinstvena Rusija.
„Vreme ističe", upozorio me je Popov.
„Morate da donesete odluku. Brzo".
„Inače?" pitam.
„Inače će doći do strahovito opasne reakcije po čitav svet.
„Neki zapadni zvaničnici kažu da Rusija nema petlju. Ljudi, pa zar to stvarno želite da vidite?".
- Šta je NATO i zašto mu Rusija ne veruje
- Ukrajinska kriza: „Amerika ignoriše ključnu zabrinutost Rusije" - kaže Putin
U javnim nastupima, ruski zvaničnici insistiraju da NATO predstavlja pretnju za rusku nacionalnu bezbednost.
Skeptičan sam.
Teško mi je da poverujem da Moskva zaista smatra Alijansu pretnjom.
Samo šest odsto ruskih granica je sa zemljama NATO: Kremlj ima dobre odnose sa nekim članicama Alijanse, poput Italije i Mađarske - čak je i prodavala sisteme naoružanja NATO članici Turskoj.
Treba imati na umu da NATO - članica Alijanse Norveška - graniči se sa Rusijom više od 70 godina.
Takođe, nema nijedne naznake da će Ukrajina, Gruzija ili neka druga bivša sovjetska republika biti primljene u NATO u skorijoj budućnosti.
Pa zašto je onda Kremlj toliko usredsređen na NATO?
Delom zbog unutrašnje politike: da bi se ruski narod ujedinio protiv navodnog spoljnog neprijatelja.
Ali takođe, možda, i kao izgovor da se ovaj trenutak iskoristi za oblikovanje bezbednosnog poretka Evrope u korist Moskve: da se ponovo uspostavi sfera uticaja Rusije i pokuša novo pisanje ishoda Hladnog rata.
„Putin veruje da je Zapad iskoristio slabost Rusije tokom 1990-tih, da odnos prema Rusiji nije bio pravičan i da zemlja nije dobila ono što je zasluživala. On to želi da promeni", veruje Andrej Kortunov, direktor Saveta za međunarodne odnose Rusije, analitičkog centra bliskog vlastima.
„Njegov argument je veoma jednostavan. Sada je ravnoteža moći promenjena, svet više nije unipolaran, zapadno orijentisan.
„Vi treba nas da slušate i ozbiljno shvatite našu zabrinutost."
- Putin: Rusofobija je prvi korak ka genocidu
- Gladomor u Ukrajini: Deset činjenica o tragediji velike gladi koja je ubila milione ljudi
Dakle, koji su sledeći koraci Moskve?
Bez svih delova slagalice, možemo samo da pretpostavljamo.
Možda će odgovor biti u pitanju da li će američka ponuda da sa Rusijom pregovara o nekim aspektima evropske bezbednosti biti dovoljna da zadovolji Vladimira Putina?
Ako nije, ako je Putin rešen da demontira trenutnu evropsku bezbednosnu arhitekturu, vojna konfrontacija je moguća, kao i dugoročna podela između Istoka i Zapada.
„Nadam se da će Putin biti zadovoljan onim što je dobio do sada", rekao mi je Kortunov.
„Mislim da je do neke mere i bio uspešan. Prisilio je Zapad na dijalog.
„Tako može da tvrdi da je njegov cilj ostvaren; da će mu održavanje napetosti na ukrajinskoj granici pomoći da podstakne Zapad da razmotri ruske predloge."
„Ali on možda ima drugo tumačenje. Može da kaže da Zapad pokušava da uvuče Rusiju u beskrajne i besmislene pregovore i da će se prodor Zapada u Ukrajinu nastaviti.
"Međutim, rusko društvo nije baš željno velikog rata na njegovom pragu. Rusi nisu radi da učestvuju u velikoj vojnoj operaciji u Ukrajini", zaključio je Kortunov.
Pogledajte video o ukrajinskim dobrovoljcima
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 01.29.2022)
Tragedija u Novom Sadu: 15 minuta stajanja za 15 poginulih, incidenti u Beogradu
Izrael i Benjamin Netanjahu: Od komandosa do „kralja Bibija" i optužbi za ratne zločine
