Пише Иван Токин: Лице

Она је изабрала просторију без прозора, у ствари с прозорима ка дворишту, кроз које се не види ништа, могло је и да их нема, али их има. Села је за сто за две особе, уза зид. Било нас је још у тој просторији, и сви су били дискретни, осим мене. Мене је госпођа заинтересовала чим је ушла, али сигуран сам да то није приметила, јер користио сам само периферни вид да је посматрам. Погледао сам је темељно док је улазила, а после тога, само смерно. Ушла је самоуверено,