Dvesto evra, a posle bubreg

Duboko siromaštvo, postratne traume zločinačke države, bolesti koje bez gomile love nemaju gde da se izleče, neobrazovanje i nekultura, prinudna poslušnost u odnosu na moćnike, lopove i nasilnike okačene o vrat nesrećnog i strahom uslovljenog čoveka, naučenog da sa ciljem opstanka ili „gazi preko mrtvih“ ili se prepusti da bude zgažen, odavno je ovdašnje društvo odredilo tako da je iole racionalan pogled u potpunosti zamagljen, čak višestruko začuđujući u svom