Пише Маја Узелац: Не кољите ме ножем из Максија

Улазим у супермаркет. Журим, па сам мало бучна. Цимнем корпу, намакнем маскетину, отпевам добар дан. Пресече ме зид тишине и преки погледи затечених. Нешто је овде чудно. Мсм видим да је нешто чудно ал да га јебеш не могу прстом да покажем. Људи некако ускомешани, мада привидно мирни. Продавац климне, спусти главу. Околне муштерије – зваћемо их комшије е да не бих комплексне људске јединке скаредно звала потрошачима – склањају главе пред мојим погледом. Нешто