VRT DETINjSTVA- LEA I JA: Ide ko kokoška bez glave...

I onda se setim... Prva (možda i jedina) scena istinskog šoka u mom životu desila se pre dvadesetak godina. Lea je bila u omikinom dvorištu - sam početak žitištanske Pupinove ulice, jeziv za isparkiravanje zbog grozne krivine - a u dvorištu je bio kvočkokolj. Nesretno upravo izmišljena reč. U prevodu, omika je (samo nje se sećam) klala kokoške. Obezglavljivala ih najpre, da budem preciznija. Jer, dalje se ničega ni ne sećam! Lea nije bila plašljivo a, božemeprosti