ВРТ ДЕТИЊСТВА- ЛЕА И ЈА: Иде ко кокошка без главе...

И онда се сетим... Прва (можда и једина) сцена истинског шока у мом животу десила се пре двадесетак година. Леа је била у омикином дворишту - сам почетак житиштанске Пупинове улице, језив за испаркиравање због грозне кривине - а у дворишту је био квочкокољ. Несретно управо измишљена реч. У преводу, омика је (само ње се сећам) клала кокошке. Обезглављивала их најпре, да будем прецизнија. Јер, даље се ничега ни не сећам! Леа није била плашљиво а, божемепрости