Пише Иван Токин: Песник

Тог јутра било је хладно, мада је сијало сунце. Спустио сам се низ степенице, видео да су улазна врата у зграду одваљена из шарки и кренуо ка пијаци. На углу Хиландарске и Цетињске, у ствари мало ка Политици, али само мало, видео сам човека. Стајао је поред радио чесме, мало изнад ње ка Кондиној, тачно у снопу сунчевих зрака који је Кондина у том тренутку пропуштала између зграда. У смеђем капуту до колена, с рукама у џеповима и шеширом на глави, мало