Piše Ivan Tokin: Ništa

Sve ostalo je bilo kao i uvek kad je sve u redu. U stanu je bilo toplo bez obzira što je napolju bilo hladno, igračke su bile svuda po kući, spremali smo detetu prvi doručak, i spremali smo se da idemo napolje. Sunce je sijalo iz sve snage, kao da nas je pitalo kako da sija. Ne pada nam na prozore dnevne i spavaće sobe nikad, ali se odbija od prozora susedne zgrade, pa i mi uživamo pod određenim uglovima, i boji krovove koje vidimo, i vazduh, i zove nas da idemo