Пише Иван Токин: Ништа

Све остало је било као и увек кад је све у реду. У стану је било топло без обзира што је напољу било хладно, играчке су биле свуда по кући, спремали смо детету први доручак, и спремали смо се да идемо напоље. Сунце је сијало из све снаге, као да нас је питало како да сија. Не пада нам на прозоре дневне и спаваће собе никад, али се одбија од прозора суседне зграде, па и ми уживамо под одређеним угловима, и боји кровове које видимо, и ваздух, и зове нас да идемо