Piše Dejan Žujović: Ovde, ovde

Tog jutra ću da se sećam celog svog života. Pet je sati, napolju je još mrak. Na dasci za peglanje je košulja koju sređujem. U sobi je na beskrajnom ponavljanju ova stvar. Kazna za uši. Dokaži se pred sobom. Uradi bilo šta… Krećem na polaganje svog specijalističkog ispita. Mnogo godina kasnije, kada se Ivek obreo u mojoj ordinaciji, otvoreno sam mu rekao da ne bih uspeo bez te kuraži koju sam osećao slušajući ovu pesmu. Taj susret je bio samo jedna od crtica sreće