Одлазак Игора Мандића, галаксије која нас је осветљавала, провоцирала и чинила бољим људима

Слободан Шнајдер: “Мандић је узорно носио и сносио све што код нас слиједи из улоге јавног интелектуалца: налетио је на барабе које га, наводно, нису читале, осим испод клупе, чак и у саборници.“ Милисав Савић: „И кад су се на Београд, оправдано или не, сваљивали одијуми мржње, он га се није одрицао.” Раде Шарбеџија: “Игор ми је био један од најближих пријатеља, послије њега овај наш, овај мој свијет, никада више неће бити исти” „Кад кажем да ћу умрети у