Šapićeva tužba, vesnik proleća

Juče sam ustao kasno, oko jedanaest. Spavao sam četrnaest sati. Obično spavam manje od osam sati, ali otkako sam uveo sredstvo za spavanje pred spavanje, kidam. Ponekad pomislim kako ne bi bilo loše da zviznem tri, ali onda bih sigurno preskočio barem jednu kolumnu. Radim vežbe za leđa, jer bole me leđa, umijem se, iznenadim se svom liku u ogledalu, na brzinu se istuširam, obučem i izletim iz zgrade. Joj što je lepo vreme, zaključim tokom boravka napolju u trajanju