Sankcije ispod tezge

Bazam po tezgama. Krompir. Rotkvice. Nakupci južnog voća. Jedan od njih, iz Dveri, uvek me srdačno pozdravi. „Matori, još uvek glava na ramenima, ehehe! Šta treba? Pomorandža, kivi?“ „Sankcije Rusiji“, odgovaram. „E, to kod mene nikad neće da se prodaje, samo agrumi!“ „Dobro, daj kilo banana.“ Zastajem kod čiče koji prodaje lukac. „Ajde, sine, vidi kakav je. Cela zgrada će da plače kad ga budeš seckao“, mami me. „Jes’ dobar lukac, čiča. Ali, meni trebaju sankcije