Tuga do neba Srbi proterani u pogromu: Najžalije mi što tog dana iz kuće ne spasismo nijednu sliku dece i predaka

U Zvečanu žive, svoje Svinjare sanjaju. I tako svake večeri, one svoje popaljene kuće, njive što ih sad Albanci oru, seju i žanju, dvorišta puna ruža, plodnu ravnicu iza poslednjih kuća i nebo iznad sela... U Zvečanu kuće i familije, u Svinjaru srce i duša. Uspomene ostale u popaljenim kućama, na zgarištima. Na brdu iznad Zvečana, koje neki zovu Mali Zvečan, drugi Malo Svinjare, skrasili su se, skoro će dve decenije, Srbi iz Svinjara, proterani iz sela 18. marta