Из историјата бранковог кола: Моје друговање са Рашом Ливадом, Земунским

Понекад ме возио од Новог Сада до Сремских Карловаца, и обрнуто. Веселичаст и окретан, избеглица са Кордуна, већ при првом контакту, у краткој вожњи по граду, дао ми је своју визит-карту. Одмах сам га упитао за Рашу Ливаду. И рече: „Да, он је мој рођак, Раденко Ливада, истог смо годишта, отац му је рођен где и ја, у Примишљу код Слуња, на путу за Плитвичка језера. У пубертету сам дошао у Земун на школовање и кратко становао код Раденка, свега месец и по дана.