Русија и Украјина: Какву војну и економску помоћ би Кина могла да понуди Русији

Русија све више тражи савезнике како се рат у Украјини појачава, а истовремено почињу да се осећају међународне економске санкције.

Кина је водила рачуна да се држи на дипломатској дистанци од сукоба, одлучивши да се уздржи од гласања у УН кад се осуђивала руска инвазија.

Али ако тако одлучи, колико далеко би Кина могла да иде у помоћи Русији продубљујући војне и привредне везе са њом?

• Скупо плаћена грешка - Запад је Кини отворио врата светске трговине
• Може ли свет опстати без руске нафте и гаса
• Да ли ће рат у Украјини изазвати нову светску кризу

Кинески дронови би могли да буду занимљиви

Москва је од Кине затражила војне опрему као подршку њеној инвазији на Украјину, према једном америчком званичнику цитираном у медијским извештајима.

Москва и Пекинг су одмах демантовали те тврдње, називајући их „дезинформацијама&qуот;.

Последњих година, већина кретања оружја била је у обрнутом смеру.

Кина се у великој мери ослања на руску војну механизацију ради модернизације властитих оружаних снага, која је постала нужна после уведеног америчког и европског ембарга на оружје због гушења протеста на Тјенанмену 1989.

Око 80 одсто укупног кинеског увоза оружја стизало је из Русије између 2017. и 2021, према Стокхолмском међународном институту за истраживање мира (СИПРИ).

Ове кинеске куповине чине 21 одсто укупног руског извоза оружја - Кина је тиме њена друга највећа муштерија у свету.

Али Кина је и постепено проширивала властите капацитете у производњи војне опреме.

Сада је четврти највећи извозник оружја на свету.

„Кинеско оружје постало је напредније. Њени дронови, на пример, једна су област за коју би Русија била и те како заинтересована&qуот;, каже Симон Веземан из СИПРИ-ја.

Али, каже он, „до сада нисмо видели никакве доказе&qуот; да је Русија купила кинеске дронове.

Кина такође увози оружје из Украјине - и чинила је скоро 40 одсто тржишта украјинског извоза оружја (2017-2021), према СИПРИ-ју.

Кина је важан трговински партнер Русије

Трговина између ове две земље у сталном је порасту последњих година.

Кина је чинила око 18 одсто укупне руске трговине 2021. - то је скоро 147 милијарди долара прошле године.

Током посете председника Путина Пекингу у фебруару поводом Зимских олимпијских игара, две земље саопштиле су да ће повећати трговину на 250 милијарди долара до 2024. године.

Кина је велики увозник житарица попут пшенице и јечма, а један од њених најважнијих извора је Русија - која је један од највећих светских произвођача.

Све донедавно, Кина је стављала ограничења на увоз пшенице и јечма из Русије из забринутости због болести.

Али она су сва укинута оног дана кад је отпочео напад Русије на Украјину.

• Ко ће све у Русији осетити санкције Запада - енергетски сектор, привреда, банке и појединци
• Шта је Свифт и због чега је искључивање Русије важно
• Северни ток 2 и криза у Украјини
• Јак европски одговор Кини - план ЕУ вредан 300 милијарди евра

Међутим, као блок, Европска унија је и даље укупно гледано далеко већи трговински партнер са Русијом.

Укупна трговина између ЕУ и Русије је 2021. године износила скоро двапут онолико колико кинеска.

То би сада могло почети да се мења.

„Неизбежно је да трговина на релацији ЕУ-Русија опадне у светлу санкција&qуот;, каже трговинска економисткиња, докторка Ребека Хардинг.

„Актуелна криза управо је појачала потребу у оквиру ЕУ за диверсификацијом снабдевања.&qуот;

Може ли Кина да купује више руских енергената?

Кина је једно од највећих тржишта за руску нафту, гас и угаљ.

Две земље су се управо сложиле око новог руског споразума за угаљ вредног више од 20 милијарди долара - само недељу дана пре инвазије на Украјину.

Путин је недавно обелоданио нове руске споразуме за нафту и гас са Кином чија се вредност процењује на 117,5 милијарди долара.

Међутим, убедљиво највеће енергетско тржиште за Русију је ЕУ и она опскрбљује 40 одсто гаса за ЕУ и око 26 одсто њене нафте.

„Руски извоз нафте и гаса у Кину појачавао се по стопи од више од девет одсто годишње у последњих пет година&qуот;, каже докторка Хардинг.

„То је убрзани раст, али упркос томе, Кина је двоструко мање тржиште од ЕУ за руску нафту.&qуот;

• Како изгледа будућност ратовања? Већ је стигла
• Мали водич кроз руски нуклеарни арсенал - колико оружја има и чему оно служи
• Кинеска војска - сила светске класе

Финансијске санкције нашкодиле су руско-кинеској трговини

Кина тврди да ће „наставити да има нормалну трговинску сарадњу&qуот; са Русијом.

Али неке руске банке искључене су из међународног платног система Свифт.

То је већ присилило компаније у Кини, баш као и другде, да смање куповину од Русије, јер се трговци муче да уговоре финансијски аспект споразума.

И Кина и Русија су последњих година позивале на прелазак на алтернативне методе плаћања.

Русија има сопствени Систем за трансфер финансијских порука (СТФМ), док Кина има Прекогранични интербанкарски систем плаћања (ЦИПС), а оба оперишу у њиховим властитим валутама.

Али Свифт је наставио да доминира финансијским трансакцијама на глобалној трговинској мрежи.

Тренутно свега око 17 одсто трговине између Русије и Кине користи кинеске јене (у порасту са 3,1 одсто 2014. године), према медијским извештајима који се позивају на званичну руску статистику.

А трговина енергентима између две земље и даље се углавном обавља у америчким доларима.

Немачка, главно извозно исходиште Русије за природни гас, недавно је објавила да ће обуставити нови гасовод Северни ток 2 због руске инвазије на Украјину.

Снабдевање преко новог гасовода између Русије и Кине (Моћ Сибира 2) имаће само петину капацитета гасовода Северни ток 2, према једној анализи.

Такође, није најјасније када ће нови гасовод из Сибира постати функционалан.

Дугорочно гледано, Кина ће можда желети да појача увоз руског гаса да би покушала да смањи зависност од угља и тако постигла циљеве за смањење емисија гасова ефекта стаклене баште.

Погледајте видео: Зашто би рат у Украјини могао довести до раста цена хране

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.21.2022)