Roman Uzvišenost treba iščitavati kao naučnu fantastiku
Dnevnik 27.03.2022 | Dnevnik.rs
Darko Tuševljaković (1978) spada među retke pisce srednje generacije koji svoju prozu ravnomerno temelje na realističkim i žanrovsko-fantastičkim iskustvima/tradiciji; ovakvo svoje delanje pisac, s druge strane, ne skriva iza oveštalih floskula čiji je jedini zadatak pre svega da fantastičke elemente opravdaju umetničkim slobodama i tako delu obezbede tretman ozbiljne literature.
U njegova tri prethodna romana („Senka naše želje“, „Jaz“ koji je 2017. dobio i Evropsku nagradu za književnost i „Jegermjaster“) odnosno dve zbirke priča („Ljudske vibracije“, „Naknadne istine“) upliv fantastičnog je različitog intenziteta ali je definitivno - neporeciv. Roman uznemirujućeg (bezmalo zloslutnog) naslova „Uzvišenost“ (što potencira i dizajn korica, u izdanju Lagune, 2021) može se, i treba, iščitavati kao delo koje pripada prevashodno žanru naučne
