Пише Слободан Вујановић: Критика филма „Јацкасс Форевер“

Његов садо-мазохистички хедонизам био је савршена рефлексија "пост-миленијумске тензије" и нека врста скоро дешператних покушаја да се живот избаци из свог лежишта и креира мало и прекопотребне оригиналности. У исто време, захваљујући људима попут Спикеа Јонзеа, које је имао у свом тиму, Јацкасс је измамио и осмехе "интелектуалних елита" које су у ауто-саботажном хумору "задатака" које су Јохнни Кноксвилле и екипа себи постављали препознали неку врсту примитивне