Piše Slobodan Vujanović: Kritika filma „Jackass Forever“

Njegov sado-mazohistički hedonizam bio je savršena refleksija "post-milenijumske tenzije" i neka vrsta skoro dešperatnih pokušaja da se život izbaci iz svog ležišta i kreira malo i prekopotrebne originalnosti. U isto vreme, zahvaljujući ljudima poput Spikea Jonzea, koje je imao u svom timu, Jackass je izmamio i osmehe "intelektualnih elita" koje su u auto-sabotažnom humoru "zadataka" koje su Johnny Knoxville i ekipa sebi postavljali prepoznali neku vrstu primitivne