Ljutnja na selo
Politika 02.04.2022
Intelektualčev teren su reči, političarev – dela; otud su toliko tragikomične one zamerke srpskih antititoista doživotnom predsedniku socijalističke Jugoslavije da je, eto, bio nenačitan te da je loše govorio i svoj maternji jezik. Za pisca bi takvo što bilo sramotno, za političara nebitno. To što je Đinđić bio filozof je svakako čista slučajnost; uostalom, možda i najuspešniji srpski političar svih vremena – Miloš Obrenović – bio je sve pre nego neko intelektualno prefinjen
Bliže nam se, evo, još jedni izbori, pa možda nije zgoreg podsetiti na verovatno najuporniju i najdugovečniju kritiku ideje demokratije. To je ona famozna teza po kojoj je najveći problem demokratije to što u njoj jednako vredi glas genija i glas kretena. Kad na biralište izađe neki poslovični Ajnštajn, njegov glas ne vredi ni trunke više od glasa nekog poluretardiranog Džona Smita koji ne zna da veže pertle na cipelama ili ne zna koja mu je desna, a koja leva
