Дојче веле: Сад Вучић мора да одлучи - Брисел или Москва

 Прво питање за новог-старог председника Србије Александра Вучића гласи да ли стварно жели да води земљу у Европску унију (ЕУ) јер рат у Украјини доноси Београду берићетну понуду Брисела, пише данас Дојче веле (ДВ) у коментару поводом избора у Србији.

Под насловом "Брисел или Москва? Сад Вучић мора да одлучи" уредник Босанско-хрватско-српске редакције ДВ Фолкер Вагенер пише да Вучић, проклињани стабилократа који тлачи медије, дели радна места по партијској књижици и контролише полицију, тајну службу и правосуђе, никако није добио изборе националистичким патосом, већ напротив.

Вучићева политика је слободна од идеологије. Његова СНС је 'цатцх алл' (свеобухватан) покрет, који наткриљује све и сваког. Опозицију је претворио у патуљке и маргинализовао екстремне националисте – барем до ових избора, када неки од њих славе повратак у парламент. Програм СНС се зове Вучић, једина идеологија је моћ. Али, наглашава аутор, сада мора да одлучи: Брисел или Москва.

Вагенер пише да је блискост Београда Москви, често описивана као "патолошка љубав", због рата у Украјини сада на тешком испиту.

Од Руса, такорећи најбољих пријатеља, гас стиже по пријатељској цени, али Београд истовремено већ 15 година прима алиментацију из Брисела – до сада три милијарде евра. О улазници у ЕУ се преговара већ осам година, заводљиво споро, наводи аутор и додаје да баш на том месту стиже ветар у леђа за малодушне приступне преговоре јер је рат у Украјини је свашта изврнуо наглавачке.

Брисел је годинама као мазга понављао захтеве у правцу земаља Западног Балкана, а сада је широм отворио врата ЕУ. Наједном се више не ради о правној држави, слободним медијима и борби против корупције. Сада балканске земље – посебно Србију – ваља заштитити од Путинових апетита, наводи аутор.

Али, наглашава, прво Београд мора да се одлучи.

Словенски пријатељи су Београду драги и драгоцени. Православна браћа дуго блокирају пријем Косова у УН. Београд се још не одриче такозване колевке српства, иако је ова фактички одавно независна, што прихвата половина држава света.

Није чудо, дакле, да Вучић само стидљиво подржава резолуције УН против Москве. Санкције је одбио, али, указује Вагенер, тада су важила правила предизборне борбе у Србији. Сад су гласови пребројани, моћник Вучић је пожњео подршку.

Од сада је једино питање шта ће са том подршком? Руски напад на Украјину отворио је Београду дисконтну понуду из Брисела. То је историјска шанса. Србија треба да буде европска и европејска. То би било добро за цео регион, закључује ДВ у коментару о изборима у Србији.

(Бета, 04.04.2022)