Korona virus i Kina: Kako se „nulta kovid” politika menja - zašto se zatvaraju gradovi
Najveći porast slučajeva od početka pandemije podstakao je preispitivanje strategije.
Kineska „nulta kovid" politika bila je među najstrožim načinima u svetu da se zaustavi pandemija.
Međutim, nedavni porast broja obolelih primorava ovu državu da preispita kako se nosi sa pandemijom.
Koliko je ozbiljan trenutni talas korone?
Najnoviji skok u dnevnom broju novih slučajeva širom Kine, u velikoj meri je podstaknut omikron sojem.
Novim merama policijski čas uveden je za desetine miliona stanovnika, među kojima i najveći grad i finansijski centar Šangaj.
Sprovode se masovna testiranja, dok su širom zemlje uspostavljene improvizovane bolnice i karantinski centri.
- Uveden karantin u Šangaju - najveći lokdaun od početka pandemije korona virusa
- U Kini novi talas epidemije korona virusa - karantin za celu provinciju
- Zašto se Kina i dalje trudi da održi broj slučajeva kovida na nuli
Ipak, u poređenju sa Evropom i Sjedinjenim Američkim Državama, procenat obolelih u Kini je i dalje nizak.
U poslednjoj nedelji marta, bilo je zabeleženo oko 54.000 novih slučajeva širom Kine.
U SAD tokom istog perioda, od korona virusa obolelo je više od 180.000 ljudi, navodi se u zvaničnim podacima.
Kako Kina menja politiku?
Kako je sve više obolelih od korona virusa širom zemlje, kineska stroga „nulta kovida" politika postaje sve teže održiva.
Međutim, većina osnovnih tačaka strategije ostaje:
- Putovanja u i iz Kine su striktno ograničena, a postoje ograničenja za unutrašnje kretanje;
- Strani putnici sa dozvolom za ulazak u Kinu se pregledaju i šalju u hotele koje je odredila vlada na obavezni karantin od najmanje dve nedelje, posle čega sledi dalji period praćenja;
- Redovni programi testiranja u zajednici se sprovode i ako se otkriju infekcije, stanovnici mogu biti iseljeni i poslati u karantinske objekte (zajedno sa zatvaranjem ciljanog područja);
- Zatvorene su sve trgovine, osim prodavnica hrane i neophodnih namirnica;
- Škole su zatvorene i javni prevoz je obustavljen, a kretanje gotovo svih vozila je zabranjeno.
Kako je kineski zdravstveni sistem pod sve većim pritiskom, neke mere su ublažene:
- Oni sa blagim simptomima više ne moraju da odlaze u specijalizovane bolnice, ali i dalje moraju da se izoluju u centralizovanim ustanovama;
- Broj dana karantina je smanjen;
- Kompleti za samotestiranje su dostupni u prodavnicama širom zemlje i na internetu, ali oni koji su pozitivni moraće da urade PCR testove.
Koliko je bila uspešna ova kineska „nulta kovida" politika?
Kina je imala izuzetan uspeh u obuzdavanju pandemije pre trenutnog povećanja broja obolelih.
Od kraja 2019. bilo je nešto više od 4.600 smrtnih slučajeva (prema podacima sajta Our World in Data).
U SAD, blizi milion ljudi je umrlo usled zaraze virusom kovid-19.
To je oko tri smrtna slučaja na milion ljudi u kontinentalnoj Kini, u poređenju sa oko 3.000 u SAD i 2.400 u Velikoj Britaniji.
Zabeležena oboljenja u Kini takođe su bila veoma malobrojna tokom pandemije.
Iako je bilo sumnje u verodostojnost zvaničnih podataka, ipak su stope zaraze i smrtnosti bile niske u poređenju sa drugim zemljama.
Oko 88 odsto stanovništva Kine je do sada potpuno vakcinisano.
Uprkos tome, Kina je gotovo usamljena u pridržavanju stroge „nulte kovid" politike.
Pogledajte video: Otkaz zbog pozitivnog testa na virus korona
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 04.05.2022)
