"Kad su mi ubili brata na majčinim rukama, plavi zeka je bio jedina radost": Bolne priče o čizmici, ćelavim barbikama, majcama s gelerima i kapi s rupom u Muzeju ratnog detinjstva
Blic 06.04.2022
Stvari dečice od četiri, pet, šest... deset godina, koje su oni nosili u trenutku kada su gubili drugove, kada su krvarili i bežali od sigurne smrti, dovoljne su da učine da iza crne zavese ne progovorite nijednu reč. Tišina, u kojoj svaka potresna ispovest detetea iz rata praćena nekim predmetom izgleda dramatičnije od Munkovog "Krika". Jer, ovaj krik je prigušen, ali mnogo bolniji, a Muzej ratnog detinjstva učinio je da on dopre pravo do naših srca.
Ovaj sarajevski muzej, koji čuva preko 5.000 predmeta dece iz rata, danas odraslih ljudi koji su podelili svoja sećanja i koja u kratkoj formi prate građu, gostuje sa delom svoje kolekcije u Endžio Habu u Beogradu. Na zidu su "nacrtani" dečak i devojčica, stoje okrenuti jedno prema drugome. Njihove crno-bele siluete drže balon u ruci. Ali, kad malo bolje pogledate, balon je - bomba. Ovo je samo simboličan prikaz suštine izložbe, dok vas prave, bolne priče, čekaju
