Мртви рудари
Данас 08.04.2022 | Златко Паковић
У Боливији, у руднику сребра који је бесомучно експлоатисан скоро већ 500 година, раде и десетогодишњи дечаци, у сменама од дванаест сати, а често и у обе смене (сиц).
Лишће коке растерује им сан (док им се на очи не навуче мрак који се зове смрт), а прашина трује им плућа. Исцрпљен силикозом, овде ниједан рудар не преживи четрдесету годину старости, младости. Хришћани који изван рудника верују или не верују у Христа Спаса, у подземљу се клањају богу освете и беса, кога су за њих измислили конквистадори, да им пружи одушка. У Конгу, дубоко у џунгли, уско рударско окно чувају владини војници. У њему, у мрачној дубини земље,
