Интернет исповести и друштвене мреже: „Читање туђих тајни активира нађе властите емоционалне процесе“
Људи на интернету често представљају савршено ушминкану верзију самих себе. Али шта је са оним деловима нас које обично скривамо?
Ништа не може да се пореди са осећајем кад сте скинули терет са душе.
Али понекад дељење тајне заправо није могуће.
Страх, срамота и стигма умеју да нас спрече да откријемо другима најдубље делове себе или то понекад напросто није информација чије је откривање на нама.
Чување тајни може заправо да нанесе штету „која доводи до замора, друштвене изолованости и смањеног осећаја благостања&qуот;, према истраживачима са Универзитета Колумбија.
Како онда можемо другачије да истресемо душу а да не повредимо себе или друге?
Ту на сцену ступају друштвене мреже… и успон анонимних „исповедних страница&qуот;.
- Зашто се злостављање и претње на интернету не могу зауставити
- Може ли апликација да пронађе сродну душу
- Сама против армије интернет тролова - жена која не зна за страх
„Сигуран простор&qуот;
Вековима су људи имали обичај да се исповедају верским лидерима, док у скоријим деценијама тренд радио емисија са позивима слушалаца и рубрике Драга савета људима омогућују да поделе тајне са другима анонимно.
Један уметник је 1980. године отворио Дежурни телефон за извињења, који је радио 15 година и омогућавао Њујорчанима да оставе поруке на телефонској секретарици „како би се људима пружила могућност да се извине за зла која су починили другима а да не угрозе сами себе.&qуот;
Ти снимци се сада пуштају у једном популарном подкасту, показујући да постоји велико интересовање за слушање туђих исповести.
Данас, у свету ушминканог савршенства и пажљиво одржаваних Инстаграм налога, постоји ретки кутак интернета у ком људи представљају најискреније верзије себе, успут не откривајући свој идентитет, у облику онлајн исповедних страница, које корисницима омогућују да своје тајне поделе са другима анонимно.
Испрва је изгледало да су на интернету форуми и чет-румови места на којима ниче такав садржај, али касније су направљене апликације посвећене овој теми.
Данас, међутим, то место заузимају модерирани налози на друштвеним мрежама.
Они варирају од урнебесних до потресних и покривају сав терен између, и имају историјат у школским и универзитетским заједницама.
„Ако људи успеју да се повежу са онлајн групама за подршку, то може да буде сјајна прилика да се анонимно подели тајна, осети валидација и научи нешто од других људи који пролазе кроз слична искуства&qуот;, каже Зера Камал Алам, психолошкиња из Исламабада у Пакистану.
„То може да буде изузетно корисно, нарочито кад је у питању отварање табу тема око сексуалности, насиља и сексуалног злостављања.&qуот;
Она каже да на сесијама и терапијама разговор о овим питањима представља процес лечења, тако да не изненађује што се људи окрећу интернету како би поделили своје тајне.
„У раним данима интернета могли сте да одете на форум и испразните мозак без буквално било каквих последица&qуот;, каже Роб Мануел из Лондона, у Енглеској, који је главни човек иза популарне исповедне странице на Твитеру Фесхол.
„Нису их читали ваша породица или ваш шеф и било је то само сигурно место на ком сте могли да растеретите мозак. А онда, како су времена пролазила, могли сте да кажете нешто погрешно и ваш свет би се срушио.
„Друштвене мреже су као точак среће где ако га упорно окрећете можете да победите освојивши хиљаде бескорисних лајкова, а ако изгубите, можете да изгубите посао.&qуот;
Фесхол је покренут пре две и по године и може да се похвали са више од 325.000 пратилаца.
Робу свакодневно анонимно пристижу стотине исповести, а он бира само 16 да их тога дана подели са публиком.
„Служим као нека врста уредника&qуот;, објашњава он.
„Нећу поделити ствари које су очигледно неистините или за које не постоји узајамни пристанак.&qуот;
„Има ствари које су напросто сувише мрачне и не желим да их охрабрујем објављивањем.&qуот;
Једна од исповести на Фесхолу је причанаставника који псује ученике иза заштитне маске и особе која измишља речи да би успела да заврши укрштеницу.
Једна друга исповедница пише: „Мој очух је преминуо прошле године и моја мајка је била сломљена, па сам ја морала да поспремим његове ствари и пронашла сам његове лозинке.
„Испоставило се да је имао онлајн аферу на разним дејтинг сајтовима. Никад јој нисам рекла, то би јој сломило срце.&qуот;
Роб каже да жели да страница буде углавном комична, али уврштава и емотивније приче како би налог имао већи „емоционални распон&qуот;.
Бављење срамотом и осудом
Друге странице, као што је Чувари тајни (Тхе Сецрет Кееперс) која је активна на Инстаграму, више нагиње брутално интимним исповестима.
„Живимо у свету лишеном вишеслојности и уме бити тешко говорити о изузетно интимним проблемима са пријатељима и породицом&qуот;, каже Оливија Петер, половина тима иза Чувара тајни, са седиштем у Великој Британији.
„Ако сте осетљиви по неком питању можда не желите да се оголите пред светом и осећате се безбедније и мање изложено осуди кад је све анонимно и онлајн.&qуот;
„Зато људи имају психотерапеуте - ви им говорите ствари које никад не бисте рекли пријатељима.&qуот;
Чувари тајни пружају отворени форум за подршку и расправу о исповестима које објављују на страници, а међу којима су жена која жали што је постала мајка и једна друга која воли партнера али сматра да им је сексуални живот ужасан.
Пратиоци налога, међу које спадају бројни психотерапеути и психолози, бодре исповеднике и дају им савете.
„Кад поделе тајне, људи могу да се осећају мање усамљено и повезаније ако су били изоловани, као и да се позабаве срамотом која прати многе од ових тема&qуот;, каже Оливија.
„Људи добро реагују на страницу и лепо је видети да им она заиста помаже.
„Надамо се да Чувари тајни могу да им помогну да изађу на крај са стигмом која прати неке проблеме показавши да су осећања која ти људи имају валидна.&qуот;
Сајбербулинг
Међутим, исповедне платформе имају и ружну страну, нарочито ако се не контролишу.
Иако анонимност може да подстакне на искрени разговор, она може да постави и баријеру иза које могу да се крију људи који постављају безобзирне и сурове коментаре.
Сарахах је уклоњена из Гуглове и Еплове продавнице 2018. године после оптужби да је омогућавала малтретирање.
Ова апликација - названа по арапској речи за искреност - направљена је за послодавце како би добијали искрене анонимне повратне информације од колега.
Уместо тога, корисници су могли да користе платформу као средство за сајбербулинг.
На сличан начин су се током година гасиле апликације као што с Виспер, Сикрет и Аск.фм пошто њихови творци нису успевали да зауздају злоупотребу и злостављање.
„Онлајн форуме такође могу да искоришћавају људи који имају зле намере и могу да угрозе безбедност неких угрожених група&qуот;, каже Зера.
„Ако нису регулисани, одсуство било каквог облика структуре и надзора над лаицима који воде онлајн сервисе може да буде штетније него корисно.
„Корисници на крају могу да буду оптерећенији, да добију погрешне сигнале и да се додатно збуне око тога како да изађу на крај са било којим изазовима по ментално здравље због непромишљених информација и савета.&qуот;
Исповести у целом свету
Али тренд исповедних страница је глобални феномен који само расте.
Широм света постоје Фејсбук налози за исповести са универзитетских и колеџ кампуса, пружајући колективну заједницу студентима преко модерираних страница на друштвеним мрежама.
У Хонг Конгу постоје Инстаграм налози као што су Стицки_Рице_Лове и Цоупле.Мурмур који пратиоцима нуде савете за секс и везе кроз формат исповести и одговора.
У Пакистану постоји Твитер тренд познат као „сат туге&qуот;, где корисници твитују искрене и емотивне мисли после поноћи, које, иако нису увек анонимне, показују да постоји интернет заједница исповедника.
А у Јужној Кореји је овај тип интернет страница познат као „шума бамбуса&qуот; - по легенди о човеку са тајном о краљу коју није могао да је задржи за себе па ју је викнуо у шуму. Од тог тренутка, прича се да кад год би дунуо ветар, шума би понављала тајну.
Корист од поверавања
За многе људе, исповедање њихових скривених тајни на интернету има терапеутско дејство.
Процењује се да до 75 одсто људи у земљама са ниским примањима, који имају проблема са менталним здрављем, нема приступ професионалцима који се баве менталним здрављем, према подацима Акционог програма борбе против јаза у здрављу Светске здравствене организације.
„То значи да је јаз у лечењу огроман&qуот;, каже Зера.
„Недоступност обучених професионалаца, ограничени нагласак на превентивним активностима, ограничени приступ услугама руралних и група са нижим примањима и табуи око менталног здравља само су неки од фактора који томе доприносе.&qуот;
Зера је приметила раст тренда људи који се посвећују нези менталног здравља, међутим, то се обично дешава у урбаним и имућнијим окружењима.
Иако њено властито искуство пружања психолошке неге потиче из професионалног окружења, она каже да је стварање сигурног простора за дељење тајни кључно за онлајн исповедне странице.
„Разговор о проблемима уме да буде лековит, али повремено може да тригерује људе и код њих изазове негативне емоције&qуот;, каже она.
„Важно је да се људи осећају безбедно и да се створи сигурност у том процесу, да се помогне при излажењу на крај са искуством ако људи постану сувише нервозни или оптерећени.&qуот;
А психотерапеут Анђело Фоли, који води Инстаграм налог у Француској по имену Баланце Та Пеур - што значи „откријте свој страх&qуот; - одлази још даље.
Он тврди да постоји реална корист и за оне који се исповедају, баш као и за читаоце који конзумирају те анонимне објаве.
„Читање исповести других је као читање романа&qуот;, каже он.
„Ми се пројектујемо на њих, идентификујемо се, туђе приче активирају наше властите психичке и емоционалне процесе.&qуот;
Он користи налог да анонимно подели најдубље страхове сарадника намењених за његових 70.000 пратилаца, у нади да ће се они осећати мање усамљено.
„То храни незајажљиву радозналост, воајеризам који се крије у свим људским бићима&qуот;, каже Анђело.
„Волимо да знамо шта се дешава другима због инстинкта преживљавања, да знамо да ли им се допадамо или не допадамо.
„Мислим да нам анонимност пружа илузију заштите, или од осуде других, или да наши најмилији не открију наше интимне светове.&qуот;
Анђело је био прва особа која је поделила своје страхове на Баланце Та Пеур и верује да му његово знање психотерапеута омогућује да створи сигуран простор за људе који могу да исповедају своје најтајније страхове.
„Страх је присутан у свим нашим животним искуствима, нашим привременим кризама, нашим траумама, нашим патњама, нашим егзистенцијалним дилемама&qуот;, каже он.
„Није постојао простор да то изразимо раније и ја сам помогао да Инстаграм постане нешто више од изложбе савршених и лажних живота људи.&qуот;
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 04.10.2022)
