Večno žedan, svijetlo
Danas 18.04.2022 | Božo Koprivica
Žunja i ja ušli smo kod Pravnog u 26-cu, druga godina studija, njena prepodnevna predavanja.
Autobus dugo stoji na semaforu kod Doma omladine. Ćutimo: Jedan san me je sinoć uznemirio. Ispred mene, niotkuda, pojavila se žena u crnini. Lica se ne sećam. Nije ništa rekla, nije dala nikakav znak. Kao što se niotkuda pojavila, tako je počela i da se udaljava, po ubrzanoj vertikalno spirali. I nestala je u belini kao tačka. Ta tačka mi još stoji u dušniku. Posle večernjih predavanja na Svjetskoj književnosti, u Takovskoj, isti taj dan, odšetao sam do Simine
