Радост је прилика која се не пропушта: Не дешава се сваког дана да ти се догоди велика срећа, а одмах затим и туга и очај. И да не знаш какав ће бити крај. Ово је Мајина и моја прича

Упознале смо се тек на факсу, али чини ми се да смо најбоље другарице – одувек. Делиле смо радост и тугу, очекивања и страхове, правиле планове, маштале и све је било супер, сем чињенице да Маја никако није налазила тог „правог“. Мислим, није то нека обавеза да имаш дечка, да се удаш, али некако је штета да поред себе нема неког ко је „баш-баш“, а и мени мало непријатно кад је ту мој дечко, Ђорђе, а она – сама. Додуше, сама је и крива: овај јој некако никакав,