Zvezde i paučina
Danas 23.04.2022 | Teofil Pančić
Jeste li primetili kako nam ljudi nestaju? Bez panike, nije to ono kao kod Staljina ili Pinočea, kad odeš na dugotrajni službni put pa se nikada ne vratiš, ili se vratiš tako kasno i tako izmenjen da se ni sam više ne prepoznaš.
Ali opet, nije da nije čudno. Nestaju nam ljudi posebnog kova, iz roda najboljih među nama. A nauka nema objašnjenje šta im se desilo (ili: ko im se desio). Do juče živi, zdravi, veseli, čili i iznad svega pričljivi, a onda samo odjednom – cap, kao da ih nešto usisa, usrče, premesti ih na neko valjda bolje mesto, pa ih više niti vidimo niti čujemo. Možda su tu negde, ali kao da su zaključani u nekoj paralelnoj dimenziji, a ključ kanda uopšte nije kod njih. To mesto
