Vučić, Rusija i Ukrajina: Pozicija Srbije teža posle izjava Putina o Kosovu, ostajemo snažno na evropskom putu
Predsednik Srbije u obraćanju javnosti rekao da se država ne odriče prijatelja na Istoku, ali da će prevashodno voditi računa o sopstvenim interesima.
Srbija će u predstojećem periodu biti pod mnogo većim pritiscima da prizna nezavisnost Kosova da bi Zapad mogao da kaže Moskvi da slučaj Kosova nije sličan ukrajinskom Donbasu, rekao je Aleksandar Vučić, predsednik države.
On je kazao i da je pozicija Srbije „promenjena na lošije" posle izjave ruskog predsednika Vladimira Putina kojom je doveo u vezu pitanje Kosova sa statusom Donjecka i Luganska u Ukrajini.
Tvrdi da ruski lider „nije imao posebnu nameru da našteti Srbiji", već da je želeo da zaštiti sopstvene interese.
„Putin, želeći da zaštiti ruske interese, našao je političko-pravni osnov za upad u Ukrajinu koji štiti odlukama Međunarodnog suda pravde i presedanima koje su počinile zapadne zemlje na teritoriji Srbiji.
Danas se događa to da, šta god govorili na Zapadu, oni znaju da tvrdnja o presedanu iz 2010. nije naivna, i da je Putin povukao argument koji nije lagan, iako će na Zapadu reći da to nije isto", naveo je Vučić.
Rusija, kao stalna članica Saveta bezbednosti, 23 godine se zalaže za poštovanje Rezolucije 1244.
Ta rezolucija je potvrdila „privrženost svih država članica (Ujedinjenih nacija) suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne Republike Jugoslavije", države koja više ne postoji, ali je naložila povlačenje vojske i policije sa Kosova i Metohije, stavljajući ovu teritoriju pod međunarodnu upravu.
Rezolucija je doneta posle NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine.
- Da li je Putin promenio stav o Kosovu ili ga koristi kao „čip za trgovinu“ sa Zapadom
- Zašto Rusija prodaje Srbiji gas tako jeftino
- Vučić: Ne uvodimo sankcije Rusiji, niti ćemo da nacionalizujemo imovinu ruskih firmi
'Putinova argumentacija nije slaba'
Putinova argumentacija „svakako nije slaba", naveo je Vučić, rekavši da Srbija „dolazi u problem jer će ceo Zapad tražiti od Beograda da brzo ide ka priznanju nezavisnosti Kosova da bi mogli ruskom predsedniku da kažu da to nije isti slučaj i da i on to može da kaže ako bi se dogovorio sa Ukrajinom".
„Jer ako imate saglasnost dve volje i dobijete saglasnost Srbije za to, onda više ne postoji pravni presedan i to više nije ni sličan, a kamoli isti slučaj", dodao je.
Vučić je rekao da su mu "svi evropski lideri" rekli da je Putin u njihovim međusobnim razgovorima "insisitirao na slučaju Kosova".
„To ne znači da će Rusija da prizna Kosovo, neće, niti mislim da će nešto bitno da se desi po tom pitanju, nego ćemo mi biti pod velikim pritiskom da Putin ne bi mogao da koristi argument Kosova", naveo je Vučić.
On je kazao i da dijalog sa Prištinom „gotovo da ne postoji" i dodao da je njegov ovonedeljni sastanak u Berlinu sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem bio „samo pokušaj dijaloga" jer predstavnici Prištine „nijednog trenutka nisu želeli dijalog".
- Berlinski susreti Srbije, Kosova i Nemačke: Nastavak dijaloga i sankcije Rusiji ključne teme
- Dug put od Sporazuma do EU: Gde je zastoj na Balkanu i zašto opada podrška učlanjenju Srbije
- Srbija, Kosovo i tablice: Još nema trajnog rešenja
Beograd će snažno i momentalno odgovoriti ako Priština prekrši vašingtonski sporazum i zatraži prijem u međunarodne organizacije.
„Naš odgovor se neće ticati saopštenja kao 2008. i 2004. ali ni oružja, nego naše snažne diplomatske ofanzive. Pokazaćemo zube mnogi snažnije nego što su mislili", kazao je Vučić.
Vašingtonski sporazum imao je kratak tekst i mnoštvo raznolikih odredbi, a potpisan je u Beloj kući septembra 2020.
Jedna od njih bio je i jednogodišnji moratorijum na pokušaje Kosova da se učlani u međunarodne organizacije, kao i na akcije Srbije da to blokira.
Rok je istekao septembra 2021.
Srbija želi da bude deo evropskog društva
Predsednik je podsetio da je, prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, većina građana Srbije protiv pristupanja Evropskoj uniji (EU) po prvi put u istoriji evrointegracija i najavio da će Srbija nastaviti da se približava Evropi uprkos tome".
„Mi želimo da budemo deo evropskog društva, moramo da vodimo računa o našim interesima, sopstvenoj budućnosti i budućnosti naše dece", rekao je Vučić.
Ipak, „Srbija neće gasiti prijateljstva na Istoku", rekao je.
Kako je istakao, Srbija najveću spoljnotrgovinsku razmenu ostvaruje sa EU i dobija evropske investicije.
Srbija je vojno neutralna i tako će ostati „osim ako većina bude za neku drugu odluku", naveo je Vučić.
Rezerve hrane dovoljne
Srbija ima „dovoljne, velike" zalihe pirinča, ulja, kukuruza, pšenične, šećera, pasulja, sardina i kuhinjske soli.
„Što se hrane tiče, nema nikakvih problema, a u stanju smo da obezbedimo gotovo ceo region", naveo je Vučić.
Možda će vas zanimati i ova priča
Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 05.06.2022)
