Piše Dejan Žujović: Domaća pesma

Sada bih jeo mladi luk iz svoje bašte. Seckao meso koje smo sušili prethodne zime. U čorbi bi bila jaja naših koka. Kupus u tanjiru iz svoje bašte, sa mesom koje smo sami tranžirali. Rakija iz našeg šljivika. Živeli, gosti. Da, dole nije neobično da ti neko svrati u goste. Najčešće nenajavljen, ali uvek ugošćen kafom i rakijicom, ako ne želi da ruča s nama. Ne idealizujem svoje Cvetke, stvarno je tako. Ne možeš da ne uživaš u tome. Ali, ako bolje pogledaš, videćeš