Đenga, pa Đenka

Sedim u Kotoru, sred pejzaža drskofatalnog ne samo po istinske estete nego čak i po Nešu Galiju, kod dobroga gazda Dončića, istaknutog borca protiv praznih čaša svojih gostiju; vatrena voda se hitno i hitro dolije, pa se Dona premetne u borca protiv punih, i tako cikcakamo kroz vrli vreli dan, s jetrama na žrtveniku kvalitetnog palamudenija. Odan maksimi da svaki Marko radi naopako, raspitujem se kakav je Kotor zimi; došao bih tad, da me turisti ne ugaze vako