Тужни дани дивчибарске чесме: Пише Миленко Васовић

И онда ме тај мучан осећај држи још неколико километара. Испод Дивчибара на путу за Ваљево и Мионицу већ месецима беспомоћно лежи, на леђа оборена - јавна чесма. Лежи као да је умрла, а нема никога да је сахрани. Нити да јој помогне да се усправи, да је врати у живот, јер пет и кусур деценија је животу служила. И постала је више од чесме, симбол добре воде, место предаха… Чесму је подигла некадашња ЈНА, војска државе коју смо здушно са браћом растурили. Коју