Ana iz Padinjaka i bankomat

Bilo je to pre tačno trideset godina. Sam kraj druge godine u Pravno birotehničkoj. Sedeo sam s Anom iz Padinjaka na klupici u školskom dvorištu. Ćutali smo i žmirkali zbog popodnevnog sunca koje nam je upadalo pravo u oči iz prozorskog okna učionice broj dvadeset tri. Bio sam zaljubljen u nju, ali me je tako duboko nabila u „drugarsku zonu“, izraz koji će nastati dve decenije kasnije, da nisam znao šta da pričam s njom. Samo sam sedeo tu i njušio parfem, kojim se