Бритка књижевност Зоране Маравић осваја читаоце широм Србије: Не може Сунце да чека се чита са кнедлом у грлу!

Кроз деведесетак прозних фрагмената, често поетски интонираних, плете се прича у којој главна јунакиња константно пропитује све(т) око себе, не мирећи се с такозваним датостима, које сервира патријархат. Мартина је некад у великом континенталном граду, а некад на мору. У оба амбијента она покушава да осмисли и посложи живот тако да у њему не победе традиционалне улоге и односи међу људима. У том смислу се она, суптилно али промишљено, бори против норми које