Medenica: Vreme je, moj bata Drčela, da ti priznam za koliko reči sam te pokrao

Ti: pelin, pivo ili vino, ja- vinjak, obojica gasili tišinom… Tako smo, valjda, i menjali sebe- naučio si me tišini u kafani, naučio si me tišini, uopšte, u nekoliko lekcija, nekoliko tura… Čudo, da, od tebe niko nije mogao da dođe do reči, pametni se nisu ni trudili, valjda je čas da ti priznam za koliko sam te reči pokrao, brate, mada verujem da si znao. Znao si, matori, kad god bi naručio turu nazdravljao si mojemu lopovluku, ja sam se pravio blesav, a ti si