Ин мемориам: Кад умре новинар

Онако како је описано у Светом писму: „Са знојем лица својега јешћеш хљеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити.“ Не остаје, дакле, ништа, осим сећања. Једина привилегија коју новинар има, кад умре, је - некролог. „Знаш како...“, почео би Дрчела, смешећи се само очима, „и железничари џабе путују возом...“ Толико година у једној редакцији, онолико у другој, уредник овога, главни уредник онога... Вечерње новости,